Princ iz banke je modifikovana, apdejtovana verzija prinčeva iz Andersenovih bajki. Hans je uporno ženama poručivao: "Udajte se dobro i rešite sve svoje patnje, sa udajom počinje vaš srećan kraj!”.
Prinčevi iz bajki nekako su bljutavi i bezlični. Princ iz banke je uvek “faca” i ima neku, nazovimo priču. Ono što im je zajedničko jeste pojavljivanje. I jedni i drugi, dovoljno je samo da se pojave i žene histerično padaju u nesvest, estrogen i endorfin šibaju ko gejziri, prosto sirote ne znaju šte će sa sobom od silnog uzbuđenja. Sve su one podsvesno baš njih čekale.
Onoga koga danas nazivamo princem je jedan sposoban, bogat i uspešan muškarac, koji u svojim statičnim atributima izgleda savršeno. Ono što ga razlikuje od Pepeljuginog ili Snežaninog princa je da ima najčešće vrlo zvučno ime i prezime i da nije uvek nužno tako zgodan, naprotiv.
Odmah se poteže tema ostvarenja “Lepotica i Zver”. Koje bi šanse imao MR Zver(ka) da nije ugostio naivnu Lepoticu u svom domu od 28.000 kvadrata.
Ono što je lepo i najbajkovitije u bajkama su žene predstavljene kao blago izgubljene tinejdžerke, potpuno bezgrešne i bez zadnjih namera. U borbu za svoju “ljubav” ulagale su nadljudske napore. Zar ne bi svaka normalna žena odustala kod prve veštice sa korpom jabuka?
Žene su se od mitskih dana ložile na najbolje lovce i vojnike, a danas na najveće novce. Ruku na srce, nikoga ne zabavlja život u kamp kućici ili kartonskoj kutiji. Muškarci se uveliko bune i optužuju žene jer se otimaju oko najmoćnijih pripadnika njihovog pola. Oni dame smatraju nemoralnim, a sebe inferiornim. I opet se postavlja pitanje : “Da li je uvek bilo tako?”
Da, bilo je. Uvek su žene uzdisale za prinčevima i velmožama. Međutim, mešanja među staležima nije bilo. To je ona najveća razlika između svih “davnih” vremena i današnjice. Period nakon svetskih ratova i evolucija građanskog društva počela je da zaobilazi staleške granice. Sve do tada, žene iz siromašnih slojeva iako su možda intimno otkidale za princom, nisu imale šanse da se poput Pepeljuge pojave na nekom prijemu i osvoje srce princa lično, udaju se i kao – happy end.
Mogle su svojom lepotom da se “domognu” dvora i višeg društva samo u funkciji ljubavnice. Vrlo često uticajne ljubavnice ili kako je to Luj XIV ustanovio, kurtizane.
Razvoj tehnologije i pojava radničke klase tek donose ljubav za “sve”.
Slobodan deo sveta, koji se u najvećem delu odnosi na zapadnu civilizaciju kreće revolucionarno u promene. Tradicija se urušava i mnogi stereotipi nestaju, činilo se kao da planeta lakše diše. Pravo na izbor partnera, i nemešanje porodice u konzervativnom smislu ljubavi su dali orlovska krila.
Sve dok je trajalo to posleratno entuzijastično vreme, i nije počela da se sprovodi čuvena Supply ekonomija (ponude), početkom osamedesetih Love was in the air. Sumanuta brzina raslojavanja društva i konzumerizam dovodi nas do povratka višemilenijumske izopačenosti. Pojava tajkuna i konglomerata kreira novo – staro doba. Agresivni marketing je na strani pobednika. A pobednici su oni koji imaju život s’ reklame. I komfor odgovara svakom do isposniku.
Princ iz banke i bajke se slažu oko jedne stvari. Žena je za njih statusni simbol i mora da bude lepa. Princ iz banke je u prednosti što se izbora tiče jer ne mora da "gađa" plavu krv. Ako joj se zalomi neka mana, tu su klinike da nameste šta treba. Tu je i "Raco da prepriča tih stotinjak knjiga", a i ne mora.