BEOGRAD - Narodni poslanik Đorđe Vukadinović izjavio je da je u Demokratskoj stranci Srbije u toku sukob pro-SNS i anti-SNS krila u kojem je on, kao neko sa strane, odabran kao zgodna meta.
Vukadinović je rekao da problem nije u njemu, već u samom DSS-u, što, kako kaže, pokazuje i gest bivše predsednice te stranke Sande Rašković Ivić, koja mu se pre samo dva dana izvinila i zamolila ga da ostane u poslaničkom klubu.
“Nisam iznenađen, još manje uvređen. U DSS-u se događa jedan tihi puč, odnosno akcija preuzimanja stranke od strane 'pro-SNS' krila. Računalo se da DSS neće preći cenzus, a onda su je dolazak Sande Rašković Ivić na čelo stranke, i koalicija sa Dverima i nezavisnim intelektualcima, vratiili u politički život... SNS i Aleksandar Vučić preuzimaju DSS, i u toku je akcija da se od DSS-a napravi konstruktivna opozicija”, rekao je Vukadinović u emisiji "Novi Dan" N1
Gost Novog dana kaže da poslanici DSS-a neće odmah početi da viču “svaka čast Vučiću”, ali da izjave prvog potpredsednika stranke Miloša Jovanovića pokazuju o čemu se radi, jer je rekao da u Srbiji nema cenzure, da neće biti saradnje sa opozicijom u vezi sa predsedničkim izborima, i da su koalicije sa naprednjacima na lokalnom nivou dozvoljene, uključujući i Vračar, gde je prema rečima Vukadinovića, prekrojena izborna volja građana.
Vukadinović kaže da je prethodnih dana razvučen u prorežimskim tablodima, i da je uz zaštitnika građana Sašu Jankovića, najnapadanija ličnost u Srbiji jer, kako kaže, smeta “onome koga je nazvao Kaligulom i Neronom”, smeta SNS-u, i svim onima u opoziciji koji glume konstruktivnu opoziciju i kojih ima i na nacionalnom, i na građanskom spektru.
Zvono u Skupštini kao poziv na glasanje
Vukadinović ocenjuje da je u toku akcija pacifikovanja opozicije, jer oni koji su osmislili vanredne izbore nisu očekivali da se toliko opozicije nađe u parlamentu.
Vukadinović kaže da Srbija ima vlast koja je najveći evropejac, rusofil i titoista u isto vreme, i protiv koje se ne može ideologijom, već raskrinkavanjem njenih mehanizama. Tako je npr. utvrdio da je zvono u parlamentu poziv poslanicima vladajuće koalicije da glasaju za određeni predlog.
“Predsedica Maja Gojković čita predloge tačaka dnevnog reda, pošto čita brzo, teško ju je pratititi i mnogi bi se zbunili. Kada posle njenog predloga zazvoni zvonce onda glasaju za, kada zvonca nema, ne glasa se uopšte. Pregledajmo snimak pa ćemo da vidimo”, rekao je on, podsećajući da vladajuća koalicija tako nije glasala ni za sopstveni preglod o formiranju anketnog odbora o izborima, jer se zvonce jednostavno nije oglasilo.
Vukadinović poručuje i da neće vratiti mandat, jer nema i kome da ga vrati budući da nije član DSS-a, i da je mesto u parlamentu zaradio na izborima. Kaže da sledi politiku koju je uvek zastupao, a koja je uostalom definisana i u “Božićnom proglasu”, koji je bio predizborna platforma koalicije DSS-a, Dveri i nezavisnih intelektualaca, i čiji je jedan od potpisnika.
Režim koristi Šešelja kao babarogu
Kada je reč o predsedničkim izborima, Vukadinović kaže da ne treba toliko tragati za zajedničkim kandidatom, koliko za zajedničkom strategijom i borbom za obezbeđivanje fer izbornih uslova, jer je izlazak opozicije na još jedne izbore poput aprilskih, prema nejgovoj oceni, kao odlazak vola na klanje.
On podseća i da je Vojislav Koštunica određen za predsedničkog kandidata DOS-a samo dva meseca uoči izbora 2000. godine, i navodi da bi režimski tabloidi danas i Majku Terezu, da je kandidat opozicije, provukli kroz medijsko blato. Kampanja Vuka Jeremića za generalnog sekretara UN mu je strahovito podigla vidljivost i rejting, kaže Vukadinović i dodaje da se on nametnuo kao jedan od kandidata za kandidata.
Kada je reč o SNS-u, Vukadinović kaže da svaki predsednički kandidat kojeg podrži Aleksandar Vučić automatski ima 25 do 30 odsto podrške. On ocenjuje i da Vučić, preko kontrolisanih medija i nalitičara, “spušta cenu” Tomislava Nikolića, mada ne isključuje da on ipak ponovo bude kandidat SNS-a za predsednika. Režim istovremeno, kako kaže, “diže cenu” Vojislava Šešelja, i time šalje poruku zapadnim ambasadorima, dajući lideru radikala “ulogu babaroge” koju je igrao i devedesetih.