Sa 13 godina Stefan Peno tada talentovani košarkaš OKK Beograda otisnuo se sa roditeljima u Španiju i u Barseloni nastavio da krči put ka dečačkim snovima.
Danas, samo nekoliko dana pošto se na terenu susreo sa NBA košarkašima igrajući za Katalonce u meču sa Oklahomom, Stefan za Kurir govori o počecima, Beogradu, odlasku u Španiju, snovima, susretima sa Mesijem...
Ljudi ne znaju mnogo o Vama, kako biste im u najkraćem predstavili košarkaški put?
"Počeo sam trenirati košarku sa 6 godina u Beokosu , sa 13 godina sam prešao u OKK Beograd ali iste godine je stigao poziv iz Barselone i nije bilo dileme gde ću nastaviti da se razvijam kao košarkaš.
O Vama se u košarkaškim krugovima dugo pričalo kao o velikom talentu, koji mnogo radi, koliko je to bilo opterećenje?
"Nije bilo opterećenja za mene , samo sam se koncentrisao da na treninzima dam sve od sebe i na utakmicama da pobeđujem i igram najbolje što mogu, uz sve to najviše da se igram košarke i uživam u njoj".
Mislite li da Vam je dominacija koju ste u ranijim godinama iskazivali više pomogla ili odmogla?
"Ne bih rekao da sam bio dominantan".
Koliko su Vam u najkritičnijim momentima pomogli saveti oca Zorana, inače košarkaškog trenera?
"On je tu od mojih prvih kontakta s loptom, stalno mi daje savete nekad roditeljske nekad trenerske stručne, veoma sam mu zahvalan za sve što je učinio do sad"
Ko Vas je uz oca učio košarci?
"Treneri iz Beokoša Dejan Šuković , Petar Beatović i Gordan Todorović, pa posle u OKK Beogradu Dejan Jevtović, i treneri iz reprezentacije i Barselone.
Ako bi skenirali Vaš igrački profil, šta bi rekli šta su vrline, a šta mane?
"Vrline razigravanje ekipe , biti ispred svih sekundu ranije u odlukama s loptom, a ne mogu nazvati mane, ali treba mnogo da radim na odbrani i fizičkoj spremi".
Niste igrali ozbiljnu košarku u Srbiji, a sada ste na pragu prvog tima Barselone, kao dokaz da se vremena i košarka menjaju. Šta bi poručili onima koji su puni snova o karijeri poput Vaše?
"Nisam još ništa napravio u karijeri i ja imam svasta sebi da poručim a to je da bez vere u sebe i nenormalno mnogo rada nema uspeha . Pratite snove naravno."
Za Barselonu su igrali i na njenoj klupi kao treneri sedeli i naši prolsavljeni košarkaši i treneri, koliko Vam to otežava ili olakšava?
"Velika je čast nositi dres Barselone uopšte, samim tim kad razmislim bolje ko je sve nosio taj dres dodaje neki pritisak, ali svi smo mi košarkaši i na nama je da u ovom momentu u tom dresu igramo najbolje što možemo."
Barselona je pre nekoliko dana poražena od Oklahome (92:91) u prijateljskom meču odigranom u prestonici Katalonije, a Peno je imao zapaženu partiju. Za 27 minuta dao je pet poena i imao šest asistencija, a lupio je i jednu atraktivnu bananu.
"Pokazali smo da Evropa nije daleko NBA ligi. Moje iskustvo je prelepo i zahvalan sam treneru na ukazanoj šansi."
Hoće li i pod kojim uslovima, odlazak u Barselonu, možda dovesti u pitanje Vaše igranje za reprezentaciju Srbije?
"Od kadetske reprezentacije igram za Srbiju, najveći san mi je da zaigram za seniorsku reprezentaciju . Uvek ću biti dostupan za bilo koju selekciju."
Beograd je moj dom
Koliko Vam nedostaje Begrad i Srbija?
"Koliko god sam se navikao na život u Barseloni, osećam kao da je Beograd ipak i dalje moj dom i uvek ću se kada imam slobodnog vremena vratiti u Srbiju.
Nisam se slikao sa Mesijem i društvom
Da li ste tokom boravka u Barseloni sretali fudbaleri katalonskog kluba?
"Viđam ih sve, ali u prolazu kad dolaze i odlaze s treninga. Nisam ih zaustavio za sliku ili autogram, ali su dobri momci uvek se jave", uz smeh kaže skromni Stefan.
Slobodno vreme za časove vožnje
Imate li neki hobi, kako provodite slobodno vreme?
"Trenutno hobi i slobodno vreme koristim za polaganje vozačkog ispita i dobijanje dozvole, mnogo je teže nego u Srbiji".