SKUPO Samo na finansiranje predizborne kampanje kandidata iz budžeta će se potrošiti skoro pet miliona evra, a još devet na štampanje listića i druge troškove
Najveći deo iznosa od oko 1,6 milijardi dinara iz državnog budžeta biće potrošen na štampanje glasačkih listića, troškove biračkih odbora i Republičke izborne komisije - oko milijardu dinara. Ostatak od oko 580 miliona dinara biće prosleđen na račune predsedničkih kandidata za troškove njihovih predizbornih kampanja.
Đorđe Vuković iz Cesida podseća da će, shodno zakonu, svi kandidati na glasačkom listiću podeliti oko 290 miliona dinara, a da ista ta suma čeka dvoje najboljih koji prođu u drugi krug.
- Prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, država za troškove izborne kampanje mora kandidatima da obezbedi 0,07 odsto poreskih prihoda republičkog budžeta za izbornu godinu. Da su održani ove godine, za troškove u izbornoj kampanji bilo bi potrošeno 580 miliona dinara iz državne kase. Ukoliko se ponovi situacija od pre pet godina i na listiću bude ponuđeno 12 kandidata, svaki potencijalni predsednik dobio bi u startu oko 24 miliona dinara. Novac kandidatima leže u roku od pet dana od dana utvrđivanja konačne liste kandidata - kaže Vuković.
Neravnopravna podela
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da se u predsedničku predizbornu kampanju obično upumpa između pet i osam miliona evra iz javnih prihoda.
- Siguran sam da bez bar milion evra nema ozbiljne kampanje. Zakon je propisao limitiran iznos po ulagaču, što praktično znači da kampanju ne može da pokrije neki oligarh sa svojih nekoliko miliona evra. Problem je što se ova javna sredstva neravnopravno dele. Onaj ko nema značajnu infrastrukturu ne može ni da uradi nešto značajno sa parama koje dobija u startu. Pravi novac dobijaju oni koji pređu u drugi krug - napominje Stojiljković.
Direktor agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević objašnjava da cena kampanje pre svega zavisi od toga ko se kandiduje i šta želi da ostvari.
Najviše se troši na reklame
- Kampanja se kreira po tome s kojim imidžom krećete u kampanju. Na izborima uvek imate i anonimuse i već prepoznatljive kandidate. Vrlo je teško proceniti koliko će potrošiti kandidati. Jedino što sa sigurnošću znamo jeste da će ubedljivo najviše novca otići na reklame i oglašavanje i da će državni funkcioneri uz minimalne troškove dobiti najvidljiviju kampanju. Jasno je da aktuelni predsednik, ministri i premijer zbog svojih funkcija imaju odličnu propusnost u medijima, a drugi kandidati će morati tako nešto da plate - objašnjava Milivojević.
Lider SDS u stisci s parama
TADIĆ SE ŽALI NA SIROMAŠTVO
Zanimljivo je da se bivši predsednik Boris Tadić i lider SDS žali na tešku finansijsku situaciju njegove stranke. Iz SDS kažu da je promena Zakona o finansiranju političkih organizacija dovela opozicione stranke na ivicu opstanka.
- Razlike u novcu kojim raspolažu vladajuće stranke u odnosu na opozicione toliko su velike da su onemogućeni uslovi za fer i demokratsku političku borbu. Zato su vladajuće stranke u permanentnoj kampanji, dok opozicione stranke moraju da se bore za fizički opstanak. O detaljima predstojeće kampanje prerano je da se govori - objašnjava Marina Komad iz SDS.
ŠTA KAŽU KANDIDATI KOLIKO ĆETE ULOŽITI U KAMPANJU?
Boško Obradović, Dveri
OSLONAC NA BUDŽET
Oko 90 odsto troškova za kampanju prihoda biće finansirano iz budžeta, što će biti od 50.000 do 200.000 evra. Ostali deo biće prilozi, koji nisu tako veliki.
Sanda Rašković Ivić, bivši lider DSS
DRŽAVNE PARE DOVOLJNE
Eventualnu predsedničku kampanju finansiraću novcem iz budžeta. To će biti negde oko 250.000 evra i smatram da je to sasvim dovoljno.
Vojislav Šešelj, SRS
NIŠTA BEZ MILION EVRA
Opet ćemo biti među najskromnijima i finansiraćemo je od budžetskih para, članarine i dobrovoljnih priloga. Bez miliona se ne može voditi kampanja, to je sigurno.