ŽIVEO SAM SA ŽENOM KOJA ME ZLOSTAVLJALA: Probola me je nožem! Osećaću posledice ceo život
Ljubav iz studentskih dana pretvorila se za ovog muškarca u noćnu moru iz koje se jedva izvukao. Kaže kako će posledice sustavnog zlostavljanja osećati čitav život.
Ovaj muškarac anonimno je ispričao što je prošao u životu sa ženom za koju je verovao da je ljubav njegovog života. Sve je ostavio zbog nje, ali nakon užasnih fizičkih i psihičkih napada odlučio je otići. Spakovao je najnužnije stvari u malu torbu i pobegao od nje.
Ovo je njegova ispovest:
Na fakultetu sam upoznao devojku pametnu, smešnu i seksepilnu, imala je sve o čemu sam oduvek sanjao. Prijatelji su bili zavidni zbog moje veze s njom, govorili su mi da sam srećan što imam takvu bombu od žene. Ona je napustila fakultet i pohađala neki filmski tečaj.
Poželela je preseliti u malo mesto koje se nalazilo usred ničega, četiri sata vožnje udaljeno od grada. Tražila je da sve napustim i krenem s njom. Koji sam ja idiot. Ona je imala neke probleme pa sam verovao kako želi započeti s novim životom okružena svojom porodicom. Ostavio sam svoj posao, stan, prijatelje i porodicu i preselio s njom. Nije prošlo niti dva dana kada je zlostavljanje počelo. Bio sam udaljen oko 300 kilometara od ljudi koji bi bili uz mene. Bilo je brutalno, a nisam imao gde otići, kome se požaliti - ona je to znala.
Uglavnom, moj pakao na zemlji trajao je osam meseci. Proživljavao sam emocionalno, mentalno, fizičko i finansijsko zlostavljanje. Pronašao sam drugi posao tamo, ali nisam video ni novčića od onoga što sam zaradio u sedam meseci. Stalno mi je nešto prigovarala, govorila mi kako ništa ne vredim, da sam glupan itd. Bila je zima i bile je vrlo hladno kada je počelo premlaćivanje. Udarala me u lice, vrištala, grebala me. Branio sam se i micao je od noževa s kojima me je mogla napasti. Prebijen i slomljen spakovao sam nešto stvari u malu torbu nakon još jednog dana u kojem me gotovo probola nožem.
Otišao sam na posao i tiho zamolio šefa da kontaktira mog prijatelja koji je velikodušno ostavio planove koje je imao i odvojio osam sati da dođe po mene i odveze me u grad, mojoj kući. Od tada je prošlo oko godinu i po. I dalje pokušavam pobeći od onoga što mi se dogodilo tako da igram puno glupih video igara, napijem se s prijateljima itd. Pokušavao sam se sabrati, učiniti nešto za sebe, ali iskreno - ne prođe dan a da ne razmišljam o njoj i tome što mi se dogodilo, što se njoj dogodilo da je postala takva.