B-52: Zašto ga se neprijatelji SAD još plaše?
Originalna namena B-52 je bila da baci nuklearne bombe na SSSR, ali je to već krajem 1960-tih bila samoubilačka misija, zbog brzog razvoja raketnih sistema
B-52 Kada je na prvoj predsedničkoj debati Donaldu Trampu postavljeno pitanje o nuklearnoj doktrini on je odgovorio da Rusija za razliku od SAD unapređuje svoje sisteme. SAD ima bombardere B-52, koji su dovoljo stari da im je pilotirao nečiji otac ili deda.
Tramp nije pogrešio. B-52 je prvi put poleteo 1952. godine, a proizvodio se čitavu deceniju. Može se reći da su ti avioni stariji od pilota koji njima upravljaju. Tramp je u pravu u još jednoj stvari. Mora da postoji makar jedna porodica SAD, čije su tri generacije upravljale ovim avionima. Ipak, malo je aviona koji su inspirisali jednu rok grupu, ili je po njima nazvana frizuta ili koktel.
Originalna namena B-52 je bila da baci nuklearne bombe na SSSR, ali je to već krajem 1960-tih bila samoubilačka misija, zbog brzog razvoja raketnih sistema. Ipak, B-52 je angažovan u svakom konfliktu u kojem je učestvovala
SAD od Zalivskog rata. Za šta je on dobar?
Može da nosi mnogo bombi i projektila i na veoma veliku udaljenost od 1400 kilometara. Ima i solidnu zaštitu od protivavionskih oruđa, mada mu protiv najnovijih neprijatelja – Talibana ili Isamske države nije bila potrebna. Može da nosi laserski navođene projektile i kruži iznad bojišta očekujuću tačno lociranje mete.
Iako je u Zalivskom ratu korišćen za tepih bombardovanje, to nije njegova primarna svrha. Malo modifikovan može se korititi i za pomorske operacije, pogotovo ako je opremljen protivbrodskim projektilima.
Činjenica da može da nosi veliki broj projektila i jeste jedna njegova velika prednost. Ostali avioni to nemaju, pa su u opasnosti kada se nađu licem u lice protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja. Ovako stelt lovci miogu da lociraju neprijatelja, i da daju podatke B-52 koji lansira rakete.
Postoji i jedna "nevojna" upotreba b-52 a to je demonstracija moći. Samo pojavljivanje u zoni konbflikta moženaterati neprijateljada se zamiusli. Malo koga čude izveštaji o preletima B-52 iznad Južnog kineskog mora ili Južne Koreje. Rusija na sličan način koristi bombardere Tu-95 Medved.
Ipak oprema unutar B-52 je zastarela i vazduhoplovstvo SAD će potrošiti 1,1 milijardu dolara na nadogradnju. Proširiće se i mogućnost nošenja projektila. Mana ove tvrđave je velika potrošnja goriva - 11 tona po satu, ali za sada nema alternative.
Ipak B-52 čini posao, a da sve što je stari nije i dobro pokazuje i penzionisanje "ubice tenkova" A-10. Kada je jedna B-52 pao, SAD su regenerisale drugi sa otpada u pustinji Arizone. Zašto? To je koštalo 13 miliona dolara što je još uvek manje od novog aviona.
Postoji li zamena za b-52? B-2 Sprirt je stelt bombarder, ali troškovi letenja ovog aviona su dvostruko veći. Druga alternativa je B-1B Lanser, koji ima slične karakteristike kao B-52, ali je brži i manje vidljiv na radaru. Na žalost to nije dovoljno pa se zbog manjka pokretljivosti i dalje ranjiv. Kako ih nema mnogo u mnogim slučajevima ih zamenjuje B-52.
Koji su konkurenti leteće tvrđave? Rusi imaju tri vrste bombardera – Tu-22M3, Tu-160 i Tu95. Prvi je brži od B-1, ali nosi manje oružja. Tu-160 može da leti brzo i da nosi dosta oružja, ali ni on nije siguran od protvavionske zaštite. Plus, jako je skup za proizvodnju i održavanje pa ih Rusija ima samo 16. Najbliži konkurent je Tu-95, koj je bučniji i sporiji i jednako star kao B-52.
Na kraju, iako možda nije elegantan i tih u svom radu, za B-52 nema zamene..
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs: