U trenutku kada Amerika iščekuje hoće li dobiti svoju prvu predsednicu mnogi Amerikanci uopšte nemaju predstavu o tome da u očuvanju njihove bezbednosti već sada ključnu ulogu imaju žene.
Pažnju javnosti na rad jedinice pod nazivom "Alek" koju su činile uglavnom analitičarke zaposlene u obaveštajnoj agenciji pre četiri godine je skrenuo film "Zirou Dark Trti".
Radilo se o političkom trileru koji je službeno predstavljen kao priča o najvećoj ljudskoj potrazi za Osamom bin Ladenom, najopasnijim čovekom u istoriji čovečanstva. Jedna od šest žena koja je ušla u trag Ladenu bila je i Đina Benet, koja je sa još nekoliko koleginica o tome šta znači biti žena zaposlena u CIA ovih dana otvoreno progovorila za časopis Njuzvik.
Kako bi pokazala da su predstave o sporednoj ulozi žena u obaveštajnoj agenciji čiste predrasude, CIA je novinarima Njuzvika dozvolila razgovor sa sedam žena od kojih su neke uključene i u tajne operacije, pa u tekstu nisu navedena njihova prava imena.
Jedna od sagovornica prva je priznala da je gej osoba, nakon čega nije dobila otkaz. Dve su samohrane majke. Jedna od agenata samohranih majki iz je i Đina Benet koja ima petoro dece.
Datume njihovog rođenja pamti po terorističkim napadima koji su se dogodili neposredno uoči ili nakon što su rođena. Njen prvi sin rođen je 1993. kada se dogodio prvi bombaški napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i njega zove "Vorld Trejd Centar bombing bejbi".
Drugog sina zove dete "Kobar Tauers" budući da je rođen 1996., neposredno nakon terorističkog napada na američke ciljeve u Saudijskoj Arabiji. Svoje treće dete zove 'dete bombardovanja ambasada u Africi'. Njena ćerka rođena je, naime, 1998., par nedelja pre no što su u Keniji i Tanzaniji bombardovane američke ambasade.
Četvrto dete je dete "11. septembar ", jer je u vreme napada na Bliznakinje bila trudna. Peto dete zove "dete Faludža" po prvom iračkom gradu koji je 2014. osvojio ISIL.
"Ljudi misle da muškarci imaju zadnju reč u odbrani zemlje i da je neprirodno da se tim poslom bave žene", rekla je Benet i dodala kako zbog dece sedam godina nije mogla da učestvuje u operacijama koje su uključivale putovanja, a istovremeno su bile zahtevne i opasne.
Većinu radnog vremena je u CIA provela kao analitičarka, pa decu, kako je rekla, nije morala lagati o svom poslu. Kroz oči njene dece mama je radila za računarom i pomagala policiji da traži negativce.
"Danas ako očekujete unapređenje morate služiti u ratnim zonama, bez obzira na to jeste li muškarac ili žena", izjavila je.
Žene čine 45 odsto zaposlenih u američkoj obaveštajnoj agenciji, a 34 odsto njih nalazi se na rukovodećim funkcijama. U periodu od 1980. do 2012. godine broj žena zaposlenih u CIA povećao se sa 9 na 44 odsto.
Ali, pokazalo se da su u 2012. godini svega 19 odsto od ukupnog broja agenata koji su promovisani na najviše funkcije bile žene, za razliku od prethodnih godina kada je žena na najvišim funkcijama bilo oko 30 odsto.
Bio je to znak za uzbunu i povod velikih reformi unutar Agencije koje su prve rezultate dale već u 2013. godini. Broj žena na najvišim pozicijama se povećao, te treće i četvrto mesto po funkciji u CIA zauzimaju upravo žene - generalna direktorka Meroe Park i njena zamenica Karmen Midlton.
Sara (jedna od sagovornica za koje su novinari koristili pseudonim) je takođe samohrana majka. Radi na odeljenju na kojem većinu zaposlenih čine muškarci. Analitičarka je za oružje i Svemir i zna da je jedna od retkih afroamerikanki na tako visokom položaju u CIA.
Novinarima je ispričala kako je tokom svoje prve godine rada u CIA imala neprijatno iskustvo sa kolegom koji je glasno negodovao zbog slobodnog dana na nacionalni praznik 15. januara kada se slavi rođendan Martina Lutera Kinga. Tvrdio je da postoje drugi važniji datumi koje bi trebalo obeležiti.
"Rekla sam mu da sam se zbog njegovog komentara upitala želi li on uopšte da sedi kraj mene, budući da bez Martina Lutera Kinga mene tu ne bi ni bilo jer bih i dalje bila robinja. Bilo mu je neprijatno. Ceo je taj dan na poslu bio tih, a na kraju mi se izvinio", rekla je.
Trejsi Balard radi kao tehnička analitičarka, a u CIA je došla pre 30 godina kao samohrana majka. Budući da je javno priznala da je lezbijka, sebe naziva prvom "vokalnom, vidljivom i pročićenom osobom" u Agenciji. Sredinom 80-ih, kada se biti gej smatralo pretnjom nacionalnoj bezbednosti, naučila je da vodi dvostruki život: ne pričati kod kuće o poslu, a na poslu skrivati pravu sebe. Kad je njena ćerka napunila pet godina odlučila je istupiti jer više, kako je rekla, nije mogla živeti u laži.
"Odgajala sam ćerku u društvu koje je za mlade devojke već imalo ograničenja. Bilo mi je važno da budem svoja i da se zauzmem za sebe kako bih i svoju ćerku mogla naučiti isto", rekla je Trejsi koja je pravu sebe otkrila na rutinskom poligrafskom ispitivanju.
Nakon toga sledećih je godinu i po dana bila predmet istrage, no otkaz nije dobila, za razliku od njenih prethodnika.
"Saznala sam da su sve osobe koje su pre mene priznale da su gej iz CIA dobile otkaz", otkrila je novinarima.
Agent za koju su novinari koristili pseudonim "Ebi" ispričala je na koji se način zaposlila u CIA. U javnosti se veruje da se ljudi u Agenciji zapošljavaju nakon misterioznih poziva, nakon što ih je neko potapšao po ramenu ili im je neki stanac "uleteo" sa komentarom:
"Pratimo vas već godinama".
Ništa od toga međutim nije istina. "Ebi" je na svom fakultetu videla plakat na kojem je pisalo "Agencija je tu da vas intervjuiše. Molim vas ubacite svoje biografije u kutiju ". Pored tog plakata stajao je drugi plakat na kojem je pisalo: "Ministarstvo unutrašnjih poslova je tu da vas intervjuiše. Molimo vas da ubacite svoje biografije u kutiju ". Itd., Itd.
Na kraju je otišla na razgovor u CIA i dobila je posao.
Rodom je iz Južne Azije, muslimanka je i prva je generacija naturalizovanih žena s tog područja koje su se priključile CIA. U Ameriku je stigla sa 2 kovčega i 400 dolara. Na kraju se preselila u Njujork kako bi se bavila zaštitom ženskih prava. Kada se zaposlila u CIA odmah se uključila u program treninga za tajne operacije zvan Farma.
Danas je aktivno uključena u borbu protiv terorizma. Nadgleda tim koji se bori protiv Islamske države i drugih militanata na Bliskom istoku. Uz to radi i na rešavanju jednog od najkritičnijih pitanja koje pogađaju Belu kuću. O čemu je konkretno reč ostala je tajna.
"Mislim da čak ni moji prijatelji koji žive obične živote ne mogu zamisliti koliku količinu odgovornosti imam na sebi", rekla je i dodala kako zbog njene karijere pati privatni život jer nema porodicu.
"Svi su moji muška kolege oženjeni, svi imaju decu, a zanimljivo je da do devet uveče ostaju raditi samo žene koje nemaju porodicu", požalila se.
(Express.hr)