Ovo je priča koju svaka majka, ili svaka žena koja želi da jednog dana to postane, treba da pročita.
Jednog dana kada ja budem imala sina, pokušaću činiti upravo suprotno od onoga što svi drugi rade. Od njegove treće godine, ja ću mu govoriti stalno i ponavljati isto: "mili moj, ti ne moraš postati inženjer. Ne moraš postati advokat. Nije važno što ćeš biti kada odrasteš. Želiš li postati psiholog? Bravo! Fudbalski komentator? Samo napred! Klovn u trgovačkom centru? Izvrstan izbor!"
A onda, na njegov trideseti rođendan, on će mi doći, taj slatki, debeljuškasti klovn, sa sunđerastim crvenim nosićem i šminkom na licu i reći će mi: "Mama, imam 30 godina, i klovn sam u trgovačkom centru! Je li to bio život kakav si htela za mene? Gde ti je bila pamet, zašto si mi rekla kako mi visoko obrazovanje nije potrebno? Kakvo je tvoje objašnjenje majko, zašto si mi dozvolila da se igram sa prijateljima, umesto da si me terala da pišem zadatke iz matematike?"
A ja ću mu reći: "Dušo, ja sam samo pokušavala da budem pažljiva, dobra majka. Nisam htela da te prisiljavam na nešta. Videla sam da te matematika ne interesuje, a tako si uživao da se igraš sa mlađom decom"
Na to će on odgovoriti: "Nisam znao ništa bolje raditi! Bio sam klinac! Nisam bio u poziciji da išta sam odlučujem. Ali ti, ti si mi uništila celi život!"I on će obrisati moje suze svojom prljavom, drhtavom rukom, kojom će razmazati ruž po celom licu.
Tada ću se podići na noge, pogledati ga ravno u oči i reći: "Slušaj me, sine. Postoje dve vrste ljudi na ovom svetu: oni koji žive svoje živote i oni koji igraju igru optuživanja. Ako to ne možeš shvatiti, onda si budala."
On će uzviknuti: "Ah" i zamisliti se. Naknadno psihološko savetovanje će trajati oko pet godina.
Ili će se dogoditi ovako. Jednog dana, kada budem imala sina, ja ću raditi sve ono što i drugi čine. Kada bude imao 3 godine, govoriću mu i ponavljati iznova i iznova: "Budi pametan sine, razmišljaj o svojoj budućnosti. Uradi domaći iz matematike. Ne želiš provesti svoj život kao telefonski operater."
A onda, na njegov trideseti rođendan, doći će kod mene sav znojan, proćelav, sed programer s dubokim borama na licu! I reći: "mama imam trideset godina radim u Goglu dvadeset sati dnevno, nemam porodicu. Gde ti je bila pamet majko kada si rekla da će me dobar posao učiniti srećnim? Što si pokušavala uraditi kada i me prisiljavala na studije matematike?"
A ja ću mu reći: "Dušo, jednostavno sam htela da imaš dobro obrazovanje! Htela sam da budem sigurna da će ti celi niz mogućnosti biti dostupan."
Na to će on odgovoriti: "Koje su to proklete prilike za mene majko, kada se osećam tako jadno? Hodam pokraj klovnova u trgovačkom centru, i zavidim im. Oni su srećni. Mogao sam biti na njihovom mestu, znaš. Ali ti, ti si mi uništila ceo život!"
I, drhtavim prstima, on će obrisati suze ispod naočala.
Onda ću se podignuti na noge, gledati ga ravno u oči i reći: "Slušajte me, sine. Postoje dve vrste ljudi na ovom svetu: oni koji žive svoje živote, ali i oni koji provode vreme kukajući. Ako to ne možeš shvatiti, onda si budala.
On će uzviknuti: "Ah!" i zamisliti se. Naknadno psihološko savetovanje će trajati oko pet godina.
Onda opet, moglo bi se dogoditi i ovako. Jednog dana, kada ja budem imala sina, ja ću pokušati da učinim sve na jednostavan način. Kada bude imao tri godine, govoriću mu i ponavljati iznova i iznova: "Ja nisam ovde da ti ponavljam nešto iznova i iznova. Ja sam ovde da te volim. Ako želiš savet, dušo, idi pitati svog tatu. Ja ne želim biti ta koja će doneti konačnu odluku."
I na njegov trideseti rođendan, on će doći kod mene, znojan, proćelav filmski redatelj, s melanholičnim pogledom u očima – i reći će mi: "Majko, imam trideset godina i otkada sam bio klinac, ja sam pokušavao privući tvoju pažnju: posvetio sam deset filmova i pet glavnih uloga za tebe, napisao sam knjigu o tebi, majko. Ali čini se kako ti ništa od toga nije predstavljalo nikakav značaj. Zašto si uvek izbegavala izraziti svoje mišljenje? Zašto si mi uvek govorila da idem da pitam tatu?"
A ja ću reći: "Dušo, nisam htela donositi nikakve odluke za tebe! Jednostavno sam pokušavala biti tu i pružiti ti svoju ljubav. Što se tiče davanja saveta – tvoj tata je puno bolji u takvim stvarima."
On će mi tada odgovoriti: "Po čemu su mi bili od koristi ti prokleti saveti tatini, kada sam ja jedino hteo čuti tvoj?! Celi svoj život, pokušavao sam privući tvoju pažnju, majko. Bio sam lud i davao sam sve od sebe da saznam što stvarno misliš o meni. Samo jednom, majko! Samo jednom! No, to se izgleda nikada neće dogoditi. Tvoja tišina, tvoja nezainteresovanost mi je uništila život."
I, tada kao u glumačkim predstavama, on će staviti svoju drhtavu ruku na čelo!
Tada ću se podići na noge, pogledati ga ravno u oči i reći: "Slušaj me, sine. Postoje dve vrste ljudi na ovom svetu: oni koji žive svoje živote i oni koji uvek nešto čekaju. Ako to ne možeš shvatiti, onda si budala."
On će uzviknuti: "Ah!" i zamisliti se. Naknadno psihološko savetovanje će trajati oko pet godina.
Svi treba malo da se opustimo! Bez obzira koliko ćemo pokušavati da budemo savršeni roditelji, kada nam deca odrastu i dalje ćemo imati nešto da kažemo svom psihoterapeutu.