„Jesen samuraja“ radio sam pošteno i od srca. Ništa mi nije bilo teško. Uspeo sam da pomerim sopstvene granice, kako mentalne tako i fizičke. Neverovatno iskustvo
Petar Strugar nakon čuvenog fudbalera Blagoja Moše Marjanovića, u filmu „Jesen samuraja“ tumači lik još jednog sportiste, Vladice.
U razgovoru za Kurir mladi glumac govori o tome kako mu je bilo da snima naporne scene borbi i otkriva zašto svake nedelje putuje za Zagreb.
Da li ste zadovoljni filmom „Jesen samuraja“? Šta biste voleli da publika iščita iz njega kao poruku?
- Radili smo pošteno i od srca. Što se poruke tiče, svako će već naći svoju. Volim ljude, ali se držim principa „živi i pusti druge da žive“. Shodno tome, ne namećem svoje mišljenje bilo kome. Očekujem da mi se tako i vrati.
Novi film nije vaša prva saradnja s Danilom Bećkovićem. Po čemu ćete pamtiti snimanje njegove nove komedije? Na prethodnom snimanju imali ste ozbiljnu povredu.
- Snimanje ću pamtiti po fantastičnom zabavljanju i sjajnoj energiji koja nas prati još od „Malog Bude“ i koja se uspešno prenosi na platno i u ovom filmu. Pamtiću ga i kao veliki lični izazov koji sam savladao, ma koliko je na početku izgledao gotovo neostvariv. Međutim, upravo zahvaljujući Danilu i veri cele ekipe u mene, uspeo sam da pomerim sopstvene granice. I mentalne i fizičke. Neverovatno iskustvo.
Same pripreme za snimanje trajale su godinu i po dana, a reditelj Danilo Bećković otkrio nam je da ste morali da trenirate čak četiri borilačke veštine i promenili ste četiri partnerke na filmu. Šta vam je bilo teže za snimanje - borbe ili ljubavne scene?
- Imam privilegiju da se bavim poslom koji volim. A kad volite svoj posao, ništa vam nije teško.
Koga biste od partnera posebno izdvojili?
- Katarina Žutić, Hristina Popović, Vesna Trivalić, Nikola Kojo, Miloš Samolov, Miodrag Krstović, Sergej Trifunović, Slaviša Čurović, Andrija Milošević, Vlado Jovanovski i svi sa ovog projekta fantastične su kolege, koje su nesebično, zajedno sa mnom, uložile svoj talenat, energiju i ljubav da ovaj film postane najbolji moguć. I ja ih zbog toga mnogo volim. To je moj odnos prema svima.
Mošo, Budo ili Vladice, kojim nadimkom vas oslovljavaju?
- Petre!
Zbog posla često putujete u Zagreb. Kako je snimati sapunicu „Prava žena“?
- Prešao sam mnogo kilometara ove godine na relaciji Zagreb-Beograd. Divno sam se proveo i lepo radio sa ekipom iz Hrvatske.
U Zvezdari je hit predstava „Bajka o pozorištu“. Verujete li u bajke o boljem životu u Srbiji?
- Jedino u šta verujem jeste da svako od nas mora da sebe celog posveti onom u šta veruje, pa možda na kraju od svega i ispadne neka bajka! Ja sam nepopravljivi romantik i optimista.
Ljubomir Radanov
U razgovoru za Kurir mladi glumac govori o tome kako mu je bilo da snima naporne scene borbi i otkriva zašto svake nedelje putuje za Zagreb.
Da li ste zadovoljni filmom „Jesen samuraja“? Šta biste voleli da publika iščita iz njega kao poruku?
- Radili smo pošteno i od srca. Što se poruke tiče, svako će već naći svoju. Volim ljude, ali se držim principa „živi i pusti druge da žive“. Shodno tome, ne namećem svoje mišljenje bilo kome. Očekujem da mi se tako i vrati.
Novi film nije vaša prva saradnja s Danilom Bećkovićem. Po čemu ćete pamtiti snimanje njegove nove komedije? Na prethodnom snimanju imali ste ozbiljnu povredu.
- Snimanje ću pamtiti po fantastičnom zabavljanju i sjajnoj energiji koja nas prati još od „Malog Bude“ i koja se uspešno prenosi na platno i u ovom filmu. Pamtiću ga i kao veliki lični izazov koji sam savladao, ma koliko je na početku izgledao gotovo neostvariv. Međutim, upravo zahvaljujući Danilu i veri cele ekipe u mene, uspeo sam da pomerim sopstvene granice. I mentalne i fizičke. Neverovatno iskustvo.
Same pripreme za snimanje trajale su godinu i po dana, a reditelj Danilo Bećković otkrio nam je da ste morali da trenirate čak četiri borilačke veštine i promenili ste četiri partnerke na filmu. Šta vam je bilo teže za snimanje - borbe ili ljubavne scene?
- Imam privilegiju da se bavim poslom koji volim. A kad volite svoj posao, ništa vam nije teško.
Koga biste od partnera posebno izdvojili?
- Katarina Žutić, Hristina Popović, Vesna Trivalić, Nikola Kojo, Miloš Samolov, Miodrag Krstović, Sergej Trifunović, Slaviša Čurović, Andrija Milošević, Vlado Jovanovski i svi sa ovog projekta fantastične su kolege, koje su nesebično, zajedno sa mnom, uložile svoj talenat, energiju i ljubav da ovaj film postane najbolji moguć. I ja ih zbog toga mnogo volim. To je moj odnos prema svima.
Mošo, Budo ili Vladice, kojim nadimkom vas oslovljavaju?
- Petre!
Zbog posla često putujete u Zagreb. Kako je snimati sapunicu „Prava žena“?
- Prešao sam mnogo kilometara ove godine na relaciji Zagreb-Beograd. Divno sam se proveo i lepo radio sa ekipom iz Hrvatske.
U Zvezdari je hit predstava „Bajka o pozorištu“. Verujete li u bajke o boljem životu u Srbiji?
- Jedino u šta verujem jeste da svako od nas mora da sebe celog posveti onom u šta veruje, pa možda na kraju od svega i ispadne neka bajka! Ja sam nepopravljivi romantik i optimista.
Ljubomir Radanov
Pohvale
ACA LUKAS JE VEOMA TALENTOVAN I ZA GLUMU
U novom filmu igra i pevač Aca Lukas. Kako biste ocenili njegov glumački dar? Da li je tražio da mu vratite novac koji je zbog vas izgubio?
- Aca je talentovan čovek. A to što vidite na filmu nije stvarno, to je sve ko bajagi.