Afera "Pauk" desila se uoči predsedničkih izbora 2000. godine kada je Milošević izgubio vlast a tadašnji ministar informisanja tvrdio je da su pripadnici grupe bili u francuskoj obaveštajnoj službi i da su vršili terorističke napade i likvidacije u Srebrenici i KiM, ali i po svetu.
Uhapšeni su Jugoslav Petrušić, Milorad Pelemiš, Branko Vlačo, Rade Petrović i Slobodan Orašanin.
Prva sličnost kao i kod hapšenja grupe u Crnoj Gori, je bila da je većina uhapšenih u aferi "Pauk" imala vojnog i ratnog iskustva, kao i da su pripadali specijalnim jedinicama.
A zanimljiva je i druga sličnost, da se sve desilo iznenada i da javnost nije ništa naslućivala.
Bivši ministar informisana Goran Matić samo je sazvao konferenciju za novinare i objavio da je uhapšena "špijunsko-teroristička" grupa koja je vršila zločine za koje je optužen čitav srpski narod.
"Naši organi bezbednosti uhapsili su članove špijunsko-terorističke grupe, pripadnike francuske obaveštajne službe, koji su posle niza počinjenih zločina na teritoriji prethodne Jugoslavije, za koje je okrivljen srpski narod, planirali i atentat na predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Za sve to postoje jasne šeme i skice napada. Članovi ove grupacije, poznate pod imenom "Pauk", obučavani su i trenirani u vojnim kampovima SFOR-a u BiH", rekao je Matić.
Upravo je to bila treća sličnost sa hapšenjem grupe Bratislava Dikića, jer je navodno i grupa "Pauk" spremala atentat na vrh vlasti u Srbiji.
Bivši ministar je tvrdio da su postojala četiri scenarija atentata na Miloševića, od kojih je dan snajperom ili ručnim bacačem dok se nalazio u rezidenciji, postavljanjem eksploziva u šaht, postavljanjem eksploziva u ukradenom vozilu na liniji gde je Milošević trebalo da prođe kolima i poslednji da mu deset uvežbanih ljudi upadne u kuću.
Zanimljiva je i četvrta sličnost sa čitavom pričom, a to je da se čitava afera dešava uoči izbora, samo u Srbiji za Predsednika SRJ.
Matić je tada tvrdio da su članovi grupe vršili likvidacije desetak godina, između ostalog i na prostoru bivše Jugoslavije, Srebrenici, Kosmetu, Alžiru, Belgiji, Španiji i Zairu.
On je ispričao da su uhvaćeni bili članovi 10. diverzantskog odreda RS, za koji je bivši ministar tvrdio da je činio zločine u Srebrenici, tvrdeći da je ono što se desilo u tom gradu bio dogovor francuskog generala Filipa Morijona i određenih američkih generala.
Ministar je tada najavio i objavljivanje podataka u svetskoj javnosti, kako bi se videlo "ko je pravi zločinac" u akcijama oko Srebrenice i da iza svega stoje francuske obaveštajne službe, a ne vlast u Republici Srpskoj ili Bosni.
Evo ko su ljudi uhapšeni u aferi "pauk"
Petrušić, zvani pukovnik Dominik, rođen je u blizini Leskovca a bio je državljanin SRJ i Francuske kao i rezervni kapetan I klase Vojske Jugoslavije. Pelemiš, državljanin BiH, bio je stariji vodnik JNA i pripadnik antiterorističke jedinice Gardijske brigade. Osnivač je specijalne jedinice MUP-a RS a od oktobra 1994. bio je komandir 10. diverzantskog odreda VRS-a u činu poručnika. Slobodan Orašanin, državljanin SRJ, bio je inženjer mašinstva i stručnjak za oružje a radio u Projektnom i razvojnom pogonu FNP-a u Kragujevcu do 1987, radio na ugovor sa "Gorenjem" iz Velenja (Slovenija) na projektu slovenačkog automata MGV-180. Radio je i na prigušivačima. Bio je odbornik SPS u Opštini Čukarica. Rade Petrović, državljanin Republike Srpske, ratovao od 1992. još kao maloletnik. Ranjavan pet puta. Nosilac zlatne medalje za hrabrost Republike Srpske. Branko Vlačo iz Vogošće. Rođen 1953, mašinski inženjer. Za vreme rata u Bosni bio upravnik zatvora u Vogošći.
Zanimljivo je da je Petrušić tvrdio da mu nije nađeno nikakvo oružje, što je peta sličnost sa hapšenjem Dikića jer je crnogorski MUP saopštio da je oružje tek trebalo da bude preuzeto u Crnoj Gori.
Inae, Petrušić, označen kao vođa grupe, odležao je u samici oko godinu dana a kasnije je za Nedeljni telegraf ispričao da je samo bio iskorišćen u marketinške svrhe.
"Iskorišćen sam samo u marketinške svrhe jedne politike. Sve su zakuvali Amerikanci, koji su, preko Rusa, našima proturali priče da hoću da ubijem Slobodana Miloševića. Trebalo je Miloševića i njegovu suprugu psihički destabilizovati, a posebno Miru Marković ubediti da neko hoće da joj ubije muža, i tako ograničiti njihovo kretanje. Naši, ne videvši o čemu se radi, jedva su dočekali priliku da se operu od mnogih stvari koje su se dešavale u Bosni i na Kosovu. A ja sam bio u kontaktu sa mnogim ljudima iz Srebrenice, sa Kosova. Tačnije, bio sam idealan krivac, odnosno idealna kombinacija koja će napraviti paniku u svim redovima", ispričao je on.
(E.P.K.)