VAŠINGTON - Fizičke vežbe utiču na to da se mozak razbistri, jer zahvaljujući tome krv brže struji i više kiseonika stiže do mozga, zaključak je tima naučnika koji je objavljen na sajtu medicalnewstoday.
"U proteklih nekoliko godina došlo se do podataka koji navode na zaključak da se dešavaju neurobološke promene, a radi se o mehanizmima koji su veoma specifični za mozak", kaže Dejvid Buči, vanredni profesor na Katedri za fiziologiju i nauku o mozgu.
Na osnovu svog istraživanja, Buči i njegovi saradnici došli su do nekoliko zaključaka da se uticaj vežbanja različito odražava na memoriju, kao i na mozak, u zavisnosti od toga da li je osoba adolescent ili odrasla.
Pronađen je gen koji određuje do kog stepena vežbanje ima pozitivan efekat, što može imati uticaj na potencijalnu primenu vežbanja kod psihičkih bolesti.
Buči je počeo da proučava vezu između vežbanja i memorije, sa posebnim osvrtom na poremećaj nedostatka pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), jedan od najčešćih psiholoških poremećaja u detinjstvu, jer se ne slaže da se taj poremećaj najčešće leči lekovima.
"Ideja da se deci daje gomila psihostimulanata u ranom dobu je uznemirujuća"', upozorava Buči i dodaje da se ne zna kakve su dugoročne posledice davanja lekova u ranom dobu.
Rezultati jednog istraživanja kolega sa Univerziteta u Vermontu naveli su Bučija da počne da se bavi ADHD poremećajem.
Na osnovu ispitivanja dece sa ADHD poremećajem u letnjim kampovima u Vermontu, otkriveno je da deca koja se bave individualnim ili kolektivnim sportovima bolje reaguju na intervencije u ponašanju od dece koja se ne bave fizičkim aktivnostima.
Iako nema sistematičnih empirijskih podataka, ova veza između vežbanja i promene ponašanja karakterističnog za ADHD poremećaj bila je dovoljno ubedljiva za Bučija.
Ovi zaključi, kao i interesovanje za oblasti učenja i memorije i njihove funkcije u mozgu, naveli su Bučija i tim diplomaca i studenata da pokrenu projekat naučnog ispitivanja potencijalne veze između vežbanja i funkcionisanja mozga.
Objavili su radove koji dokumentuju rezultate do kojih su došli, od kojih je najnoviji dostupan na internet izdanju časopisa "Nauka o mozgu".
Na početku ispitivanja laboratorijski pacovi sa ponašanjem sličnim ADHD poremećaju su pokazali da vežbanje može da se smanji stepen takvog ponašanja.Naučnici su takođe otkrili da je vežbanje bilo blagotvornije za ženke nego za mužjake, slično tome kako različito utiče na dečake i devojčice sa ADHD poremećajem.Buči je ukazao da vežbanje tokom odrastanja, dok se mozak još razvija, menja mozak zajedno sa normalnim razvojnim promenama, što dovodi do toga mozak bude sposobniji za učenje i memoriju.