U Splitu je danas postavljeno Suđenje Draganu Vasiljkoviću za ratni zločin. Svedočili su Zatočenici kninskog zatvora, srpski policajci zarobljeni u junu 1991. godine.
Svedok Ivana Krizmanić bio je policajac iz PP Slunj, zarobljen 6. juna kod Ličkog Petrovog Sela.
"Zarobili su nas JNA je sam" Martićevci.
"Odvezli su nas u Korenicu, a onda u Udbinu kraj Knina. U Udbini su nas odmah počeli tući. Isticao se jedan Crnogorac ne znam mu ime. Kundakom su me udarili u oko. Isto veče su nas odveli u Knin. Zaustavljali smo se na svakom punktu gde su nas tukli. U zatvoru u Kninu sam bio do 14. avgusta kada sam razmenjen. U barutani Kninske tvrđave bio sam mesec, mesec i po, a onda su nas prebacili u staru bolnicu. Čuvari su nas tukli, dovodili su i civile da nas tuku. Unutra smo bili nas šestorica. Četiri policajca i dva civila. Tukli su nas šakama, pendrecima, nogama. Najgore bi bilo za pravoslavne praznike. Bilo je polomljenih rebara i izbijenih zuba . Bili smo gladni i žedni. Kapetana Dragana sam prvi put video na ispitivanju u jednom restoranu. On nas nije tukao. Pitao bi je li nas ko tuče, ali kako bi to pitao ispred stražara, niko mu ne bi odgovorio", kazao je svedok Krizmanić.
Branitelj Tomislav Filaković pitao je svedoka kako je znao da je kapetan Dragan bio komandant u zatvoru, a tražio je i da svedok napravi razliku između "martićevaca" i "knindži". Svedok je naveo da su ga lekari pregledali u Zagrebu nakon razmene, ali dokumentaciju nema jer mu je izgorela u kući u Selištu Drežničkom za vreme okupacije. Za kapetana Dragana niko ga nije pitao do ispitivanja u Karlovcu 2006. godine. Vasiljković je tražio od svedoka da mu ponovi kako je on to čuo njega da se hvali da je osvojio Kostajnicu.
"Lizali smo vodu sa zidova našeg zatvora"
Svedok Zvonko Magdić bio je zarobljen s Krizmanićem i sa njim je bio zatočen u barutani kninske tvrđave.
"Tražili su da im kažem koliko ima policajaca u ispostavi Drežnik, čak su mi dali i popis koji sam ja trebalo da pregledam. Kapetana Dragana video sam u Kninu kada su nas doveli. Rekao je stražarima da prestanu da nas tuku. U Kninu su nas vrlo često tukli, palicama, kablovima, šakama i nogama. Znali su tražiti od nas da radimo sklekove, pa bi nas tukli nogama. Vasiljković me lično nikada nije tukao. Barutana je bila veličine pet sa šest metara, mračan prostor, nismo znali ni kada je dan, ni noć, nije bilo prozora, a ni WC. Malu nuždu obavljali smo u prostoriji koja je bila dosta vlažna pa smo sa zidova lizali vodu. Hrana je bila presoljena, od nje bi bili žedni, a vode nismo imali. Jedan stražar je bio dobar prema nama pa bi nas pustio napolju da malo prošetamo, a dondo bi nam i vode. Prvih šest dana spavali smo na zemlji, a nakon toga smo dobili nekakve klupe. Čuvari su nas tukli svakodnevno, ja sam bio modar od udaraca. Nisam imao lomova. Najviše je stradao Marko Mijić, povraćao je krv, odveli su ga u bolnicu", ispričao je Magdić.
Od stražara je saznao da je kapetan Dragan njihov komnandant. Video ga je u civilu, trenirci i majici kratkih rukava, a ne uniformi.
"Koliko znam, nije tukao zarobljenike, niti je dolazio kod nas u barutanu, već je bio u komandi", kazao je svedok.
Zarobljene Hrvate terali da viču "Za kralja i otadžbinu"
Nikica Plivelić bio je zarobljen 8. juna 1991. godine i odveden u kninsku tvrđavu. I on je kazao kako su ih čuvari tukli.
"Počeo sam jesti tek nakon dve nedelje. U posetu mi je došla sestra. Tada su me prebili. Video sam jednu osobu od oko 70 godina. Pitala me, tuče li me ko. Rekao mi je da nas niko ne sme tući, smejao se. Uzeo je gitaru i nešto svirao pa je otišao. Čuvar Petar Bajić mi je rekao da je to kapetan Dragan i da je on njihov komandant te da on obučava posebne jedinice koje nameravaju napasti Zagreb. 40 dana smo bili u toj prostoriji, nismo se kupali, ni brijali, niti smo prali ruke. Rugali su nam se da izgledamo kao četnici. Znali bi da nas postrojava pa bi neko od stražara viknuo: "Za koga?", a mi bi morali otpozdraviti sa "Za kralja i otadžbinu". Jednom je Krizmanić viknuo "Za dom spremni" pa smo dobili batine da je bilo krvi do koljena.
(Index.hr)