RASIPNICI: Spiskali sedam miliona na doktore za živce i masere

Iako im građani Srbije već plaćaju zdravstveno osiguranje, radnici NSZ o trošku poreskih obveznika idu i na neobavezne zdravstvene preglede kod privatnika

Građani Srbije platiće skoro sedam miliona dinara za neobavezne sistematske preglede zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a najveći deo novca otići će privatnim klinikama.

Naime, Zoran Martinović, direktor NSZ, preko tendera je organizovao za ukupno 1.254 radnika iz Beograda, Kragujevca, Niša i Novog Sada zdravstvene preglede u „cilju prevencije i ranog otkrivanja bolesti“. A pored standardne kontrole krvne slike, ultrazvuka abdomena, pregleda interniste ili ginekolaga, radnici NSZ dobili su i pregled specijaliste za ORL, ali i neurologa i fizijatra, koje narod od milošte zove doktor za živce i maser.

Podsećamo da su milione dinara za neobavezne preglede zaposlenih ranije potrošili i Narodna banka Srbije, „Srbijavode“ i „Srbijagas“, o čemu je Kurir takođe pisao, a što dodatno otvara pitanje zašto državne firme i institucije, koje finansiraju svi građani Srbije, troše novac na preglede kod privatnika kada iste mogu da obave u državnim zdravstvenim ustanovama, budući da su im poreski obveznici već platili zdravstveno osiguranje.

Iz Ministarstva finansija poručuju da su zbog ovoga već poslali budžetsku kontrolu u jednu od navedenih institucija.

Podsećamo, jedini prihodi koje NSZ ima jesu doprinosi za nezaposlenost, koje je po zakonu obavezan da plaća svaki poslodavac za svog radnika i sredstva iz budžeta Srbije koji zaposlenima u NSZ isplaćuje plate i uplaćuje dohotke.

Ivan Ninić, direktor Centra za vladavinu prava, kaže za Kurir da državne institucije i javna preduzeća organizovanjem pregleda u privatnim klinikama zapravo priznaju da je naš zdravstveni sistem loš, ali i pokazuju razamaženost.
- Privatni sektor sa svojim novcem može da radi šta hoće, ali svi koji su „okačeni na budžet“ moraju odgovornije da postupaju sa novcem. S obzirom na to da se svim radnicima uplaćuje obavezno zdravstveno osiguranje, na ovakav način se pravi dvostruki trošak. Prvi trošak je na teret radnika, a drugi pada na teret svih poreskih obveznika - objašnjava Ninić.