Naš slavni pisac Nobelovac, Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.
"Kad mi je ponuđeno da stupim u slobodnu zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život. I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično", piše u izjavi koju je Ivo Andrić dostavio Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove vlade Milana Nedića.
Zoran Nenezić, autor knjige "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980", Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata, a Petrović navodi i katoličkog teologa Ivana Mužića koji spominje Andrića među hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni.
On između ostalog navodi "da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklečevom ženom". Petrović, međutim, kaže da po navedenoj signaturi taj krunski dokument nije uspeo da pronađe.
"Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere". Lazarević piše da je Andrić, kada ga je Krklec pritisnuo, svoju vezu sa njegovom ženom priznao rečima: "Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica… Pa, tako, onda se i to desilo".
Andrić se oženio kasno, u 66. godini, s kostimografkinjom Milicom Babić. Ali, poznavao ju je od ranije. Kad je Andrić bio ambasador u Rajhu i Milica je boravila u Berlinu jer je njen suprug Nenad Jovanović tada bio šef jugoslovenskog Presbiroa. Družili su se i Andrić je često zalazio u njihov dom. Možda je već tada planula ljubav.
Priča o trouglu Andrić – Krklec – gđa Krklec zataškavana je i prepričavana decenijama. Kažu da se tom temom naročito dobro zabavljao Miroslav Krleža koji je napisao i članak "Ko je kome oteo ženu". Likovanje mu je preselo 1961. kada je Nobelov komitet izabrao Andrića, iako je i on bio u užem izboru.
Istoričar Nenad Petrović kaže da je Andrić ostao veran masonskom zakonu ćutanja i da je popunjavajući upitnik Nedićeve vlade „otkrio“ samo ono što su slobodni zidari strogo dozirano puštali u javnost. Ističući da je masonstvo snažno uticalo na političke događaje u 18, 19. i 20. veku, i da po svoj prilici još uvek utiče, Petrović kaže da Andrić, kao pripadnik trećeg stepena (“majstor”), nikada do kraja nije otkrio tajne masona u koje su upućeni samo viši stupnjevi (najviši je 33. stepen). Ali intriga je ostala i s vremena na vreme zluradi kritičari njome pokušavaju da umanje veličinu jednog od najoriginalnijih književnika 20. veka.
(EPK/Večernji)