Srbi veruju da zmije izlaze iz svojih zimskih skrovišta na Todoricu, prvu subotu u uskršnjem postu. Zmija koja nije grešna neće da izađe iz zemlje.
Ona koja je grešna sam Gospod istera iz zemlje. Kad dođu dani da se zmija gube, onda ona koja koja je grešna ne može da uđe u zemlju. Ko gazi zmiju bosom nogom stiče sposobnost naručitog lečenja: Taj svojom nogom zavrti pupak onome koga boli “srce” (želudac) i proći će ga.
U Podrimi veruju: kad ko s proleća prvi put vidi zmiju , zove sam sebe najjače što može ječe. To čini radi toga da mu se zmija drugi put ne približi na manje odstojanje nego što se čuje njegov glas. Ako s proleća najpre vidi mrtvu zmiju, cele godine će patiti od groznice. Ko vidi zmiju s rogom, baciće na nju maramicu da zmija u njoj ostavi rog, a taj rog vredi kao lek za sve.
Zmija čuvarkuća bi bila posebna vrsta zmije koja bi živela ispod kuće, obično blizu ognjišta ili ispod praga. Ova dva mesta su zapravo centralna mesta kulta predaka.
Postoje dokazi da su Sloveni sahranjivali svoje mrtve ispod praga, dok vatra predstavlja vezu sa onostranim svetom, a samim tim i sa predcima. Svaka kuća bi imala svoju zmiju čuvarkuću. Ova zmija bi predstavljala otelotvorenje predaka ili nekog posebnog predka. Zmija čuvarkuća je obično bila bele boje, ali se u nekim krajevima se zamišljala kao crna. Obično se nije pojavljivala.
Pojava zmije čuvarkuće u kući ili dvorištu bi značila da će se odigrati neki događaj nepogodan po ukućane. U ovom smislu zmija čuvarkuća je imala ulogu da upozori ukućane na neki nepovoljan događaj. Pojava zmije čuvarkuće uvek bi upozoravala na zlo, dok kad su trebali da se odigraju događaji povoljni za porodicu, ona se nije pojavljivala. što znači da bi ona predstavljala vesnika loših vesti.
– Ne valja ubiti zmiju koja dođe u kuću, jer može umreti neko čeljade.
– Ubijenu zmiju u polju, ne valja dizati iznad koljena, jer će te boleti noge.
– Ako se rano u proleće pojave zmije, slute lepom vremenu.