Zapad je u sve većem strahu kad je reč o Rusiji na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, i dok nemačka kancelarka Angela Merkel upozorava da bi Evropska unija mogla da veoma brzo odgovori po pitanju ruskih akcija u Siriji, Zapad još ne zna kako da postupi, piše danas slovenački list "Delo".
"Najveći kritičari smatraju da najnovije tenzije umnogome predstavljaju odraz unutrašnjih problema zemlje koja je svoje socijalno osiguranje zasnovala na prodaji fosilnih goriva i njenog lidera koji ne planira da se povuče sa autoritarne vlasti posle 16 godina", navodi list.
Isti kritičari su mišljenja da je Rusiji potrebna istinska demokratizacija i vladavina prava za univerzalni razvoj, ali to bi dovelo do rušenja mnogobrojnih monopola i potrebe za ignorisanjem političkih i ekonomskih lekcija iz 20. i 21. veka, dodaje se u tekstu, prenosi STA.
U skladu sa takvim stavom, Sovjetski Savez se raspao zato što su diktatorstva i centralno planirana ekonomija gušili kreativnost ljudi, dok je Zapad iznedrio pojedince poput osnivača "Epla" Stiva Džobsa i kanadsko-američkog biznismena i izumitelja Ilona Maska, primećuje "Delo".
"Istina je, doduše, da je deo zapadne populacije zastranio zbog globalizacije, što se najbolje vidi kod pristalica Donalda Trampa, Bregzita i ekstremnih evropskih nacionalista", napominje slovenački list.
Uprkos tvrdnjama Merkelove, Zapad i dalje nema ideju šta da radi, pri čemu spoljnopolitički minimalizam predsednika SAD Baraka Obame u pogledu Moskve nije zadobio mnogo poštovalaca, dok na površinu izbijaju nuklearne i druge pretnje Rusije, a svetska uzdržanost se vratila strateškom vokabularu, zaključuje "Delo".