Na mostu Golden Gejt u San Francisku je od 1937. godine život izgubilo oko 2 000 ljudi, a samo 19 preživelo. Kevin spada u jedan odsto ljudi koji su preživeli, iako je silno želeo da se ubije.
Svoju životnu priču podelio je sa svetom, u želji da dopre do onih koji su razmišljali o samoubistvu.
"Zahvalan sam što sam živ, baš svakog dana. Ja spadam u jedan odsto preživelih. Rođen sam kao nedonošče i zavisnik. Stalno su me premeštali iz doma u dom, niko nije želeo da me zadrži jer sam bio bolestan. Međutim, u jednom trenutku me je sreća pogledala. U dom su me primili Patrik i Debora i zahvaljujući njima, ja sam imao srećno detinjstvo, sve dok nisam napunio 17. godina. Mislio sam da svi žele da me povrede, da me ubiju. U to sam verovao. Od jake paranoje sam razvio maniju, halucinacije, pa bipolarni poremećaj i onda je sve bilo van moje kontrole", rekao je Kevin.
Ovaj momak je objasnio kako je odlučio da preskoči tu ogradu i oduzme sebi život!
"Sećam se da sam pisao oproštajno pismo. Ljudi ne shvataju. Mislio sam da sam teret svima koji me vole. To je moj mozak govorio i njegov uticaj je bio snažan. Izašao sam iz autobusa i hodao polako pešačkom stazom po Golden Gejtu. Jedna turistkinja me je zamolila da je slikam, a ja sam pomislio kako zaista nikome nije stalo. U stvarnosti, svima je stalo do mene. Međutim, potrčao sam i preskočio ogradu".
"Ono što ću sada reći je ista stvar koju je reklo i onih 19 ljudi koji su preživeli pad. Te milisekunde kada sam pustio ogradu, odmah sam zažalio. Sećam se da sam mislio kako niko neće znati da zapravo nisam želeo da umrem. Pao sam za četiri sekunde brzinom od 120 km/h u vodu i osetio bol kakvu nikada pre nisam", objasnio je Kevin.
Kevinov otac se od tada na zvuk telefona svaki put štreca jer misli da mu je sin mrtav. Ovo se dogodilo pre 11 godina, a Kevin i dalje ima problema da stane na noge. Put do oporavka je dug, ali će se on boriti. Sada zna koliko je vredan njegov život i to je želeo sa svima da podeli.
(Buzz)