Potrošači će biti na udaru kapitalnih pravila o zlatu, kažu prerađivači
Prerađivači zlata upozoravaju da će usled planova regulatora, zbog kojih su banke primorane na dugoročnije finansiranje investicija u ovaj plemeniti metal, njegova cena na kraju biti veća za potrošače koji kupuju nakit.
Banke pozajmljuju zlato prerađivačima, koji ga obično koriste da bi platili dobavljače i klijente, međutim, prema novim pravilima koja je predložio Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee on Banking Supervision), troškovi banaka mogli bi da se utrostruče, navodi Londonska asocijacija tržišta plemenitih metala (London Bullion Market Association).
„To će značiti da će banke proslediti ovaj trošak dalje“, kaže Grant Angvin (Grant Angwin), predsednik „Asahi rifajninga“ (Asahi Refining), kompanije iz Solt Lejk Sitija, koja se bavi preradom zlata i ima postrojenja u pet zemalja.
„Banke trenutno ne zarađuju dovoljno novca u domenu sirovina da bi apsorbovale ove troškove. One će ih proslediti prerađivačima, koji će ih proslediti proizvođačima nakita ili kolekcionarima, a oni će ih proslediti Petru Petroviću. Dakle, Petar Petrović će platiti.“
Prema tim pravilima, bankama će biti potreban viši koeficijent dugoročnijeg i skupljeg finansiranja koji se odnosi na zlato, s obzirom na to da regulatori ne smatraju ovaj metal visokokvalitetnom likvidnom aktivom.
Ipak, LMBA tvrdi da je zlato jednako likvidna aktiva kao i državne obveznice i da bi trebalo da bude izuzeto od ovih pravila.
„Biće manje igrača i manje opcija“, izjavila je Rut Krovel (Ruth Crowell), predsednica LBMA, na godišnjoj konferenciji ove asocijacije održanoj prošle nedelje u Singapuru. „Međutim, prerađivači ne mogu da kažu: „Ne želimo da imamo više ništa sa plemenitim metalima’ - njima je još uvek potrebno finansiranje.“
Prerađivači obično pozajmljuju zlato kako bi gotovinske isplate obavljali na vreme. Oni onda mogu da otplate zajam banci u vidu zlatne poluge koju proizvedu. Takođe pozajmljuju zlato od banaka ukoliko se njihova postrojenja pokvare ili moraju biti zaustavljena zbog redovnog održavanja.
Pozajmice u zlatu zauzvrat smanjuju cenovni rizik za dužnike jer se ovaj metal, a ne gotovina, koristi da bi se vratila pozajmica. Banke onda zavise od pozajmljivanja zlata od centralnih banaka kako bi se realizovale ove pozajmice.
I LBMA i Svetski savet za zlato su lobirali u Evropskoj komisiji, koja je zadužena za primenu pravila iz Bazela III, da smanji količinu kapitala koje će banke morati da izdvoje u tu svrhu.
Pozajmice zlata su „sastavni deo lanca snabdevanja u industriji plemenitih metala“, navodi se u pismu koje su ove institucije uputile komisiji prošlog juna. „To je najefikasniji način finansiranja u toj industriji, s obzirom na to da za prerađivače zlato predstavlja valutu.“
Zvaničnici LBMA kažu da je malo verovatno da će pravila, koja treba da stupe na snagu 2018. godine, biti povučena.
Jedino čemu mogu da se nadaju, dodaju oni, jeste smanjenje procentualnog udela dugoročnog finansiranja, u okviru koeficijenta neto stabilnih izvora finansiranja koji se zahteva za sirovine kao što je zlato, a koji prema sadašnjim planovima treba da bude 85 odsto.
HENRY SANDERSON