Srpska košarkašica Jovana Vukoje dugi niz godina se uspešno snalazi na dva terena.
Malo je poznato da se sestra takođe bivše košarkašice Nataše Vukoje paralelno sa igrom pod obručima bavi i pisanjem poezije i da je do sada izdala dve knjige.
Jovana Vukoje u razgovoru za Kurir priča kako je počela da piše pesme, zašto je posle zbirke "Niko ne mora da zna" prestala da objavljuje i kako je nastala njena druga zbirka, koja je pod nazivom "Dama iz sokaka" i pre izlaska na društvenim mrežama izazvala veliku pažnju.
Jovana Vukoje nije novi pisac, iza Vas je već jedna knjiga. za one koji ne znaju recite nešto o zbirci "Niko ne mora da zna".
"Niko ne mora da zna" je za mene posebna, iz razloga što je to moja prva zbirka poezije i što za nju vežem sva prva iskustva i uspomene vezane za izdavanje knjige. Dodatna činjenica da je recenziju pisao Pero Zubac, a na promociji knjige su o mojoj poeziji pričali Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović i sada pokojna Borka Vučić.
Poznati pesnik Pero Zubac je posle te knjige rekao da morate nastaviti dalje, je li "Dama iz sokaka" logičan nastavak prve zbirke?
"Praktično nisam ni prestajala da pišem, nisam pravila pauze. Sve ove godine, stalno pišem. Misli, osećanja, zapažanja... Posle izdate prve zbirke, poezija nije prestala ali se na neko vreme ugasila ambicija za izdavanjem druge knjige. Tako da sam od 2008. godine pa do sad samo uživala u pisanju, bez nekog višeg cilja ili zadatka."
Kako je nastala "Dama iz sokaka"?
"S obzirom da su mnogi moji prijatelji znali da i dalje pišem, i vrlo često mi tražili da im šaljem neke od pesama, odlučila sam da otvorim anonimnu stranicu na facebook-u i da promenim malo formu pisanja, čisto kao neki lični eksperiment. Napravila sam tako stranicu Dama iz sokaka, račnajući da će njih par imati uvida u moje pisanje. Međutim, neplanirano, Dama iz sokaka sad broji 10 500 ljudi koji prate i podržavaju moju poeziju. Tako sam počela da primam poruke i pitanja kad će izaci zbirka, i malo po malo, od mog prvobitnog odgovora "Neće uskoro", prešla sam na "Ovo leto ili jesen" (smeh).
Koliko Vam kao nekome ko se pisanjem bavi iz hobija pomažu društvene mreže, sa obzirom na to da ste veoma aktivni na Fejsbuku i Instagramu?
"Mislim da su društvene mreže jako dobra i korisna stvar, ako se pametno i kontrolisano koriste. Sada sa ove distance mogu da tvrdim, da nije bilo društvenih mreža, posebno Fejsbuka u tom nekom periodu kad sam razmišljala o izadavanju zbirke i da nije bilo ljudi kojima se svidela moja poezija i koji su u tom momentu verovali u nju možda čak i više od mene same, Dama iz sokaka danas ne bi postojala. A danas je možete naći na 61. Sajmu knjiuga u Beogradu u na štandovima Begen komerca, hala 1 galerija, hala 2c, hala 4."
Ima li novih planova kada je pisanje u pitanju?
"Što se tiče planova, oni su uvek isti. Kad god osetim potrebu da pišem, ja pišem i uživam u tome. A što se naredne zbirke tiče, još uvek ne razmišljam o tome, to će se desiti kad dođe vreme za to."
Kako teče košarkaška priča Jovane Vukoje?
"Trenutno sam u košarkaškoj ekipi Eisvoegel, u Frajiburgu, Nemačka. Pre toga sam igrala nekoliko godina u Španiji, Rumuniji i Hrvatskoj. Naravno, košarkaške početke sam napravila u Srbiji, u timovima kao što su Voždovac, Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina. Košarka je deo mene i koliko volim poeziju, košarku volim isto toliko.
Član ste reprezentacije Srbije u basketu 3 na 3, kako Vam se čini taj sve popularniji sport, prilično različiti od košarke u kojoj ste takođe oblačili dres nacionalnog tima?
"3 na 3, ili popularnije sad 3x3, je za mene jedno veliko otkriće koje je ostavilo izrazito jak utisak. Oduvek su mi leta bila rezervisana za igranje basketa u školskom dvorištu i to je moja stvarnost poslednjih 20. godina, ali sada, kad je uvedeno zvanično takmičenje, napravljen pravi sport, sa izmenjenim pravilima... Osećaj je predivan. Možda zato što uglavnom tu učestvuju igrači slični meni, tj oni koji takođe leta provode igrajući basket, pa je zato atmosfera na takmičenjima fenomenalna i nezaboravna. Svakom ko do sada nije imao priliku, prepotučujem da pogleda, 3x3 nikoga ne ostavlja ravnodušnim."