BEOGRAD - Međunarodni terorizam, migrantska kriza i ekstremizam na Kosovu i Metohiji mogle bi biti neke od tema koje će ruska delegacija na čelu sa sekretarom Saveta bezbednosti RF Nikolajem Patruševim razmotriti sa srpskim kolegama tokom posete Beogradu.
„Pošto je trenutno međunarodni terorizam najveći izazov za međunarodnu bezbednost, ne isključujem da će se na sastancima u Beogradu razmatrati tema terorista, koji se kriju među migrantima, jer je Srbija tranzitna zemlja za izbeglice sa Bliskog istoka. Jasno je da teroristi imaju plan, i da u skladu sa njim šalju u Evropu svoje pripadnike pod maskom izbeglica. Osim toga, Kosovo i dalje ostaje uporište za ekstremiste, koji šire uticaj u svim pravcima, što, naravno, zabrinjava i ruski Savet bezbednosti“, navodi za Sputnjik jedan od njegovih bivših saradnika Andrej Manojlo, koji je i član naučnog saveta Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Na kraju, kako kaže, smatra da bi i sankcije mogle da postanu tema pregovora u Beogradu, jer bi principijelan stav Srbije po tom pitanju mogao da utiče i na druge zemlje kako bi konačno došlo do ukidanja sankcija, koje resor, na čijem je Patrušev čelu, takođe doživljava kao jednu od pretnji za rusku nacionalnu bezbednost
Ovo nije prva poseta Nikolaja Patruševa Srbiji, ali se o njemu u našoj zemlji malo zna. Za njega bi se, međutim, moglo reći da je glavni ruski bezbednjak, šef svih ruskih tajnih službi. Reč je o čoveku koji je 1999. godine nasledio Vladimira Putina na čelu ruske obaveštajne službe i na toj funkciji ostao je tokom dva Putinova predsednička mandata. Na mestu šefa Federalne službe bezbednosti bio je skoro devet godina, što je duže nego bilo koji drugi rukovodilac FSB, pa čak i KGB-a — još od vremena Jurija Andropova, koji je na čelu sovjetske obaveštajne službe bio 15 godina, od 1967. do 1982. godine.
Podneo je ostavku posle inauguracije predsednika Dmitrija Medvedeva (2008), a na tom mestu zamenio ga je Aleksandar Bortnikov, aktuelni šef FSB. Od maja 2008. Patrušev je sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Osim toga, on ima čin generala armije i zvanje Heroja Ruske Federacije.
Rođen je u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, 1951. godine. Njegov otac Platon bio je oficir ruske mornarice, a majka Antonina je po obrazovanju bila hemičar, mada je radila i kao medicinska sestra, tokom sovjetsko-finskog rata i blokade Lenjingrada. Njegov otac je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, uključujući i medalju „Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu“.
Nikolaj Patrušev završio je fakultet brodogradnje u Lenjingradu i Višu školu KGB-a, a danas je još i doktor pravnih nauka. Njegova biografija je toliko bogata da je teško nabrojati sve funkcije koje obavljao — bio je ministar bezbednosti Republike Karelije, radio je i u predsedničkoj administraciji u Jeljcinovo doba, bio je zamenik direktora FSB-a, šef Operativnog štaba kontraterorističke operacije na Severnom Kavkazu itd. Dobitnik je i brojnih nagrada i priznanja. Za njega kažu da je Putinov čovek od poverenja i njegov blizak drug, da je „alfa i omega“ ruske bezbednosne službe, da je čovek koji „sve tajne zna“. Njegovi saradnici opisuju ga kao veoma energičnog čoveka, oštroumnog, sposobnog i pravog profesionalca…
„Patrušev je veoma kompetentan kada je reč o aktuelnim izazovima za nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Može se reći da je on čovek iz najužeg okruženja ruskog predsednika. Kao direktor FSB imao je veoma važnu ulogu u borbi protiv terorizma i ekstremizma u Rusiji, naprimer, u likvidaciji banditskog podzemlja na Severnom Kavkazu. Patrušev ima ogromna iskustva, i to su iskustva pobednika. Zbog specifičnosti posla, on nije navikao da izlazi pred kamere, tako da ne bih rekao da je Patrušev javna ličnost. Inače, on nikada nije ni težio ka tome.
Ali kada već izlazi pred kamere, on iznosi važne i aktuelne stavove, na primer, o sprečavanju obojenih revolucija. Osim toga, Patrušev nije ’činovnik‘ u strogom smislu reči, nego praktičar, koji ne voli papirologiju nego insistira na konkretnim rezultatima“, kaže Manojlo.
Osim Putina, među njegove bliske prijatelje ubrajaju i predsednika Višeg saveta partije „Jedinstvena Rusija“ i člana Saveta bezbednosti RF Borisa Grizlova, sa kojim je Patrušev išao u srednju školu.
Međutim, izbrojati neprijatelje Patruševa je nešto kompleksniji zadatak. Ali, moglo bi se reći da su njegovi neprijatelji svi oni koji su neprijatelji Rusije, unutrašnji i spoljašnji. O njegovom privatnom životu malo se zna, što je i logično, s obzirom na posao koji obavlja. Navodno, oba njegova sina su završila Akademiju FSB, ali ne rade u toj službi. Stariji sin radi u bankarstvu, a mlađi u energetskoj sferi.
Priča se i da Patrušev voli sport, naročito lov i odbojku, voli knjige i dobru muziku. Neki ruski mediji tvrde da Patrušev ima toliko službenih putovanja da je po njihovom broju nadmašio i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.
Beograd je takođe jedan od gradova koji je više puta posetio i gde će se i ovog puta sastati sa najvišim rukovodstvom Srbije.