BEOGRAD - Zdravstvo je političko pitanje, a preko leđa lekara i zdravstvenih radnika političari kupuju socijalni mir u Srbiji, izjavila je danas dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Grujičić je rekla da političari pričaju da u Srbiji imamo besplatno zdravstvo, ali napominje da narodu mora otvoreno da se kaže da zdravlje košta, te da moramo da pričamo o dostupnosti zdravstva, a ne o njegovoj besplatnosti.
Njenu popularnost na društvenim mrežama i razloge zbog kojih je počela da otvoreno govori o problemima srpskog zdravstva, ona objašnjava time da probleme možemo da počnemo da rešavamo samo ako o njima počnemo da govorimo javno, da ih definišemo.
"Godinama je pamet u Srbiji ćutala i zato sada imamo ovakvu situaciju. Mi kao lekari dobro smo upoznati sa time šta su političke promene, ne samo 2000. nego i pre toga, donele ovoj zemlji, i najgore, šta su te promene, u psihičkom i fizičkom smislu, uradile narodu", rekla je gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine.
Ona je dodala da zato političari ne vole doktore, jer su doktori najbolji svedoci njihove nesposobnosti.
Govoreći o pohvalama na račun zdravstva u Srbiji koje stižu iz inostranstva, Grujičić kaže da ne veruje strancima i da mi moramo da napravimo naš sistem, u skladu sa mogućnostima države, a ne da imitiramo specijalistički sistem SAD.
"Mi treba da kopiramo kubanski model organizacije zdravstvene službe, gde imate fantastične porodične lekare, koji su dobro obučeni i koji mogu da vam završe 80 odsto posla, koji su najbolji prijatelji porodice", objašnjava ona.
Grujičić napominje da moraju da se menjaju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, i da se propiše šta je svaki građanin obavezan da uradi od pregleda u toku jedne godine, a šta u toku tri.
"Ja ne verujem da će budžit još dugo moći da izdrži ovoliko broj bolesnih ljudi, jer dođu da operišu tumor na mozgu, a otkrije se da imaju šećer, da im ne radi prostata i bubrezi, da imaju opstruktivnu bolest pluća", navodi ona.
"Mi nemamo pacijenta koji ima samo jednu bolest; višestruko su bolesni... jako smo bolestan narod, a to kažem na osnovu mog iskustva od 34 godine rada", ističe dr Grujičić.
Govoreći o drugim pitanjima koja bi morala da uđu u reformu zdravstva, Grujičić napominje da su plate u zdravstvu sramno male, te da ljudi koji rade visokorizične operacije na srcu i mozgu doživljavaju da im se kolege iz inostranstva klanjaju.
"Da bi ste postali dobar neurohirurg ili kardiohirurg treba vam barem 10 godina specijalističkog staža. Zato nam lekari odlaze u inostranstvo i ja se plašim, ako se nešto ne promeni, da ćemo ostati bez ljudi", kaže ona.
Grujičić napominje da se mora izmeniti način obračuna plata, da se zna ko je šta operisao, a da se intervencije kategorizuju po stepenu komplikacije, stopi mortaliteta, intenzitetu, broju...
Govoreći o smrti dečaka nakon preloma ruke u Loznici, Grujičić kaže da su komplikacije sastavni deo posla lekara, ali da zato morate da budete 24 sata uz pacijenta.
"Svim hirurzima umiru pacijenti, a nekada niste zadovoljni operacijom, a pacijent odlično. Ako postoji bila šta sumnjivo, morate da reagujete u trenutku... ako niste u stanju, jer nemate opremu i lekove, morate da pošaljete dalje. Meni je najlakše sa mojim pacijentom, a najteže kada se situacija iskomplikuje, a vi ne znate šta je u pitanju", objašnjava ona.
Grujičić se priseća uslova rada 90-ih godina, kada su lekari u Srbiji radili u nemogućim uslovima i prihvatali se svakakvih rizika.
"Sada nikada to ne bih uradila. Lekari često prenebregnu činjenicu da nedostaje medicinska oprema, a onda kada zaškripi, vide da su napravili grešku", kaže ona.
Za smene koje su nakon toga usledile po zdravstvenim ustanovama, Grujičić kaže kako pretpostavlja da je bilo razloga za to, alo da je problem što Ministarstvo zdravlja ima mali broj inspektora, od kojih mnogi nisu lekari.
"I onda oni dođu da provere da li je stavljen pečat i potpis, što je važno, ali nije najvažnije. Moramo da napravimo sistem kao na Zapadu, da na internetu budu podaci o svim hirurzima - koliko sam uradila operacija, koliko ih se iskomplikovalo, koliko je umrlo, pa da vidimo kako stojimo u odnosu na svetski prosek. Dok to ne uradimo, ne postoji kontrola", ukazuje ona i dodaje da je sistem spor jer proces lečenja putuje godinu dana između lekara, ministarstva, fonda i raznih komisija.
Grujičić dodaje da će situacija sa manjkom lekara postati dramatična jer godinama niko ništa nije planirao.
"Domovi zdravlja imaju manjak lekara, a mi smo sve bolesnija i sve starija nacija. Neće imati ko da nas leči. Tvrdim da nema viška lekara, u pitanju je loša organizacija i raspodeljenost", ukazuje ona.
O svojim idejama za reformu zdravstva kaže da je pričala samo sa bivšim minostrom dr Zoranom Stankoviće i sa aktuelnim dr Zlatiborom Lončarom, a da kao predsednica udruženja građana Zdrava Srbija ima plan da napravi detaljan plan organizacije primarne zdravstvene zaštite.
"NATO je ovde napravio ekocid"
Grujičić kaže da stoji iza tvrdnje da se broj obolelih od malignih bolesti uvećava kao direktna posledica NATO bombardovanja, a dokaze za to je pronašla u podacima Instituta Batut i istraživanjima prof. dr Slobodana Čikarića, doajena onkologije.
"On je napravio sjajnu analizu pojave sistemskih kancera i pojave solidnih tumora, kojom je dokazao da smo imali značajno veći broj obolelih od leukemije limfoma, a da je mortalitet za 136 odsto veći. Sada dolazi onaj period od 20 godina, kada raste broj malignih solidnih tumora, a mi smo samo 2014. godine imali 40.000 novoobolelih", navodi ona.
Grujičić podseća da broj novoobolelih u svetu na milion stanovnika iznosi 2.000, a da je u Srbiji 5.500.
"Ekolozi su napisali knjigu o tome šta nam je NATO uradio - ovde je napravljen ekocid. Namerno je gađana sva hemijska industrija koja je postojala, sva hemijska postrojenja sa mape hazarda , a 60 odsto njihovih ciljeva su bili civilni", ističe ona.
Vakcine važnije i od vojne bezbednosti
Dr Grujičić kaže da sumnja u kvalitet vakcina koje su u upotrebi u Srbiji i apeluje da se ne prodaje Institut Torlak.
Odgovarajući na pitanje da li majke da vakcinišu decu vakcinama iz inostranstva, Grujičić kaže: "Ne znam, mene je pitala snaja, a ja sam joj rekla da vakciniše. Imati svoju vakcinu je jedna od najvećih sigurnosti, važnije i od vojne bezbednosti. Spaštavajte Torlak, on mora da ostane naš", zaključuje ona.