Miriše na raspad

EU čeka sudbina Jugoslavije

Kurir
Nije bratstvo i jedinstvo održalo SFRJ već čelična ruka njenog vođe Tita, piše Vašington post

VAŠINGTON/PRAG - Kriza sa kojom se ujedinjena Evropa danas suočava nije samo ekonomske prirode i ukoliko je bude "preživela" njena budućnost izgleda sve više asketski, svađalački i iznad svega manje demokratski, ocenjuje list Vašington post.

List je trenutnu krizu u Evropskoj uniji doveo u analogiju sa raspadom bivše Jugoslavije, uz podsećanje da je njen "pad bio popraćen obnovom etničkih sukoba krvavijih od borbi u Drugom svetskom ratu".

"Nije priča o ’bratstvu i jedinstvu’ kod kuće i ’nesvrstanosti’ u inostranstvu održala Jugoslaviju, već čelična ruka njenog vođe Josipa Broza Tita kojeg su, nakon smrti 1980, nasledile neuspešne birokrate", prenosi radio Slobodna Evropa pisanje američkog lista.

Vašington post navodi da je kao i EU, i Jugoslavija konstantno pokušavala da ispravi duboko ukorenjena rivalstva birokratskim putem, kako između Albanaca i Srba, tako i između Srba i Hrvata.

"Promene vođstva, dupliranje institucija i izmene ustava nikad nisu uspele da zaustave pomenuta rivalstva, iako su skoro svi narodi Jugoslavije govorili istim jezikom", podseća list.

List dalje navodi da kriza s kojom se danas suočava Evropa nije u potpunosti bez presedana i da se postavlja pitanje kako može da izbegne sudbinu Jugoslavije.

"Evropski političari se bave kratkoročnim nastojanjima da prikriju nered. Međutim, oni pokušavaju da se bore protiv tektonskih sila koje su se urotile protiv Evrope, ne uzimajući u obzir da su slične sile razorile Rimsko carstvo i Jugoslaviju", ocenjuje Vašington post.

List navodi da postoje dva načina da se izađe iz trenutne situacije - jedan je raspad, a drugi je još snažnija konfederacija.

"Iako je malo verovatno da će raspad biti krvav kao raspad Jugoslavije, propast EU, čak i postepena, bi osiromašila kontinent i ostavila otrovni talog nacionalističke mržnje", navodi list.
Vašington post ukazuje da bi drugi recept za spas EU, koju je nazvao "relativno labavom konfederacijom", značilo stvaranje još snažnije konfederacije.

"To bi u praksi značilo predati Briselu još veći deo svog nacionalnog suvereniteta, što po prvi put uključuje gubitak kontrole izabranih državnih parlamenata nad osnovnim finansijskim odlukama", navodi američki list.