Organizacija za očuvanje divljih životinja (World Wildlife Fund) predviđa tužnu sudbinu za većinu divljih životinja koje se bore za opstanak, a njihov najveći neprijatelj je niko drugi do čovek.
Od 1970. do 2012. godine pad celokupne populacije kičmenjaka iznosi 58 odsto, a iz nevladine organizacije za zaštitu divljih životinja predviđaju da će do 2020. godine nestati dve trećine divljih životinja ukoliko se dosadašnji trendovi nastave.
"Društvo se oglušuje o sve zakone i olako shvata sva upozorenja, a uz ovakvo ponašanje koračamo ka sigurnom istrebljenju divljih životinja", rekao je Kolbi Louks direktor organizacije za očuvanje divljih životinja.
Ljudi utiču na celokupnu mrežu kičmenjačkog života – ribe, ptice, sisare, reptile, vodozemce. Ovo upozorenje se odnosi na celokupnu populaciju kičmenjaka, ne samo na izumiranje određenih vrsta.
Louks je rekao da je “prvi jahač apokalipse” već pušten na životinjski svet – preterana eksploatacija, uništavanje životne sredine, zagađenje, klimatske promene, sve ovo uticalo je da do sada nestane već 3.706 vrsta i to samo onih koje je ova organizacija dokumentovala. Afrički slonovi, orke, tigrovi, određene vrsta gorila i kornjača su već pred izumiranjem.
Najugroženije su vrste koje se nastanjuju u ili oko sveže vode. Čak 81 odsto ovih vrsta je istrebljen.
piće nego što je čuvaju – rekao je Louks. Ljudi su se toliko proširili sa svojim zahtevima i potrebama da nam je sada potrebna jedna i po planeta da bi mogli da ostvarimo sve svoje potrebe.
Najrazvijenije zemlje, Amerika, Kanada, Australija ostavile su svoje “ekološke otiske prstiju” na životinjski svet.
"Ljudi uopšte nisu svesni koje razmere ovo može da poprimi. Uskoro ćemo se boriti za sopstveni opstanak, kao i za opstanak ono malo vrsta što je preostalo", rekao je Louks.
I podaci drugih organizacija o ugroženosti divljih životinja su podjednako poražavajući. U poslednjih sedam godina populacija afričkih slonova opala je za 30 odsto. Velike površine australijskih koralnih grebena postale su groblje za korale.
Ipak, WWF ne vidi sve tako crno. Još uvek postoji šansa da sve popravimo. Inicijative širom sveta o sprečavanju klimatskih promena, kao i priča o obnovljivoj energiji govore da ne počinjemo od nule.
Jedna od najbitnijih promena mora se izvršiti u odnosu između ljudske potražnje i mogućnosti Zemlje.
"Održaćemo se ako većina ljudske populacije shvati vrednost i potrebe naše sve slabije Zemlje. Ako budemo imali razumevanja napredovaćemo", rekao je Louks, koji je naglasio da je za ovakve promene potrebno mnogo vremena.
"Počećemo da shvatamo ovaj problem ličnije kada vidimo da je nestalo naše omiljeno jezero ili da je nestala naša omiljena vrsta. Tada ćemo reći “zaista mi je stalo”. Ali u jednom trenutku će Zemlja reći “dosta”, a tada će uslediti katastrofa", rekao je Louks.