Amerika je nekada bila zemlja hiljade puteva, a danas je zemlja saobraćajnih gužvi i miliona rupa. Zašto infrastruktura u SAD propada je jasno - ulaganja nema - ali zašto Vašington ne čini ništa, to je pravo pitanje
Problem sa američkom infrastrukturom mnogo je širi od oronulih mostova. Putevi su takođe prezagušeni i puni rupa. Prosečan stanovnik gradske oblasti u sad provede 42 sata godišnje zaglavljen u saobraćaju, što je značajan porast u odnosu na samo 20 sati 1984. godine. Amerikanci godišnje potroše tri milijarde galona benzina dok stoje u mestu u saobraćajnim gužvama, a 160 milijardi dolara vredno gorivo potroši se bukvalno ni za šta.
Uzrok krize je jasan - SAD ne ulažu dovoljno u infrastrukturu.
Federalni porez na energentne (naftu i gas) predstavlja glavni izvor finansiranja izgradnje puteva, mostova i pruga. Ipak, Vašington ovaj porez nije povećao od 1993. godine, usled čega je njegova realna vrednost od tada opala za oko 40 odsto.
Osnovica moćne američke infrastrukture koja nestaje postavljena je u vreme Dvajta Ajzenhauera koji je pokrenuo velike projekte koji su uspostavili bazu za prosperitet nacije. Vlada je investirala, a privatne kompanije su gradile širom kontinenta. Velike elektrane, mreže autoputeva, brane i telefonske mreže nivale su po celoj zemlji, a rezultat tih projekata bio je nezapamćen ekonomski rast i sve jedinstvenija nacija.
Predsednik Barak Obama potpisao je 2009. godine dekret kojim je dao 800 milijardi dolara, međutim samo 4 odsto novca otišlo je na projekte. Dakle, čak i kada je Vašington ulagao, stvari se nisu završile baš najsrećnije, a krivac za to je birokratija. Naime, novac koji vašington odobri deli se federalnim jedinicama, gde dalje zakonodavci i birokrate odlučuju koji će projekat finansirati. Sva kontrola nad investicijama u infrastrukturu tako se nalazi u rukama federalnih izvršnih vlasti i izabranih odbornika na lokalnom nivou.
Vašington i američka javnost moraju priznati da infrastruktura svetske klase nije jeftina, ali je zato kičma kompetitivnosti na svetskoj sceni, gde Amerika polako ali sigurno zaostaje. SAD investiraju manje od 2 odsto BDP u infrastrukturu, što je manje i od Evrope koja učaže oko 5 odsto. Birokratski sistem koji nadgleda potrošnju za infrastrukturu postao je toliko neefikasan, da će samo za njegove reforme biti potrebno vremena i nekoliko etapa.
Kada su prethodne generacije Amerikanaca gradile sistem autoputeva, supčili su se sa izborom - da sami plaćaju veliki porez i izgrade nešto što će biti korisno za njihovu decu, ili da se država zaduži kako bi uložila u infrastrukturu koju će otplaćivati buduće generacije. Iako je Ajzenhauer, da bi njegov projekat bio politički prihvatljiv, zastupao ideju zaduživanja, Kongres je odabrao teži put i tako postavio temelje za prosperitet naših savremenika.
Amerika se danas nalazi na opasnom raskršću. Ona može da dozvoli da njena infrastruktura propadne, ili može da podigne porez na energentne i omogući ljduima da putuju brže, bezbednije i udobnije i tako potpomognu rast svoje ekonomije. Od toga koji će put Vašington izabrati, zavisi sama budućnost SAD.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Fejsbuk kao instrument cenzure: Evo kako je Zakerberg ispunio san afričkih diktatora (FOTO)
Noćna mora Azije: Evo da li Indija i Pakistan zaista žele rat
Putinov paradoks: Evo kako se strategija haosa okreće protiv ruskog lidera
NEWSWEEK PREDSTAVLJA Sa Evom Ras u Rio de Žaneiro (FOTO)
Kraj teorija zavere: Evo zašto se na fotografijama Zemlje iz kosmosa ne vide zvezde (FOTO)