Zastrašujući podaci o siromaštvu u svetu
JEZIVO: Glad dnevno ubije 20.000 ljudi!
Dok siromaštvo najviše ubija decu od jedne do pet godina, skoro pet milijardi dolara dnevno se troši na naoružanje, kaže Federiko Major
Svakoga dana u svetu od gladi umre 20.000 ljudi, među njima najviše je dece od jedne do pet godina, a skoro pet milijardi dolara dnevno se troši na naoružanje i u druge vojne svrhe, što je moralno neprihvatljivo.
To je rekao Federiko Major, predsednik Saveta Evropskog centra za mir i bivši generalni direktor Uneska, na međunarodnoj konferenciji Evropskog centra za mir „Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije“.
SAD i Britanija
- U ovom trenutku suočavamo se s globalnim izazovima, svet je globalan, a problem s kojim moramo da se suočimo jeste da ne postoje globalne institucije. A šta smo uradili u pogledu tih institucija? Osamdesetih su republikanci i Regan u SAD, a Margaret Tačer u Britaniji odlučili da sistem UN može da bude marginalizovan i zamenjen plutokratskim grupama. Ne postoje demokratske grupe, postoje najbogatije zemlje sveta koje čine plutokratske grupe, i tu su G6, G7, nakon toga G8, pa G20 - rekao je.
On je dodao da ne zna kako i zašto su to prihvatile pogotovo evropske zemlje jer „šest, sedam, osam, 20 zemalja imaju u svojim rukama 196 zemalja“.
- Demokratski principi se dana pokoravaju tržišnim zakonima. Svega jedan odsto svetske populacije ima bogatstvo kao 82 odsto drugih stanovnika planete, odnosno 200 najbogatijih ljudi u svetu sada je bogato kao ukupno 2,2 milijarde ljudi - rekao je Major.
Tržište pre demokratije
Major je dodao da je globalizacija s jedne strane doprinela naučnom i tehnološkom napretku čovečanstva jer mnogi danas bolje žive, ali je s druge strane izazvala efekte suprotne očekivanim - neoliberalizam je preuzeo dominaciju, saradnja je zamenjena eksploatacijom, povećao se jaz između bogatih i siromašnih.
To je rekao Federiko Major, predsednik Saveta Evropskog centra za mir i bivši generalni direktor Uneska, na međunarodnoj konferenciji Evropskog centra za mir „Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije“.
SAD i Britanija
- U ovom trenutku suočavamo se s globalnim izazovima, svet je globalan, a problem s kojim moramo da se suočimo jeste da ne postoje globalne institucije. A šta smo uradili u pogledu tih institucija? Osamdesetih su republikanci i Regan u SAD, a Margaret Tačer u Britaniji odlučili da sistem UN može da bude marginalizovan i zamenjen plutokratskim grupama. Ne postoje demokratske grupe, postoje najbogatije zemlje sveta koje čine plutokratske grupe, i tu su G6, G7, nakon toga G8, pa G20 - rekao je.
On je dodao da ne zna kako i zašto su to prihvatile pogotovo evropske zemlje jer „šest, sedam, osam, 20 zemalja imaju u svojim rukama 196 zemalja“.
- Demokratski principi se dana pokoravaju tržišnim zakonima. Svega jedan odsto svetske populacije ima bogatstvo kao 82 odsto drugih stanovnika planete, odnosno 200 najbogatijih ljudi u svetu sada je bogato kao ukupno 2,2 milijarde ljudi - rekao je Major.
Tržište pre demokratije
Major je dodao da je globalizacija s jedne strane doprinela naučnom i tehnološkom napretku čovečanstva jer mnogi danas bolje žive, ali je s druge strane izazvala efekte suprotne očekivanim - neoliberalizam je preuzeo dominaciju, saradnja je zamenjena eksploatacijom, povećao se jaz između bogatih i siromašnih.
Erhard Busek
G7, G8 I G20 NEMAJU REZULTATE
Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek rekao je da se „stvaraju mnogi entiteti - G7, G8, G20“, te da mogu da se koriste bilo kakve brojke, ali da je bitan rezultat.
- Ali koji rezultat oni imaju? Politika mora imati rezultate. Ukoliko gledamo problem Krima, Grčke, Savet Evrope nije to uspeo da reši - rekao je Busek.