HAG - Tužioci Međunarodnog tribunala u Hagu su zatražili da bivšim visokim policijskim zvaničnicima Republike Srpske Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu bude izrečena kazna doživotnog zatvora zbog progona Muslimana i Hrvata u BiH 1992. godine.
Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci, Župljanin, optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992. Tužiteljka Džoana Korner je ocenila da je kazna doživotnog zatvora "jedino primerena" za optužene koji su 1992. odlučili da "protivno svojoj dužnosti da zaštite građane" nesrpske nacionalnosti odlučili da učestvuju u progonu tih istih građana.
"Oni su uradili upravo suprotno od onog što im je bila dužnost", kazala je Korner.
Stanišić i Župljanin bili su, kako je naglasila, "potpuno posvećeni" udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.
Optuženi su "učinili sve što je bilo u njihovoj moći da taj poduhvat sprovedu", rekla je zastupnica optužbe, koja je juče u završnoj reči tu ulogu Stanišića i Župljanina nazvala "ključnom".
Opisujući ubistvo oko 200 muslimanskih zarobljenika na prevoju Korićanske stijene na planini Vlašić, 21. avgusta 1992, tužiteljka je podvukla da taj zločin "objedinjava" sve druge navedene u optužnici zato što su žrtve su bili Muslimani iz sela u okolini Prijedora koje su srpske snage napale i osvojile, a meštane zatim zatvorile u logore u okolini grada.
Citirajući jednog od preživelih, Korner je opisala da su muslimanski zarobljenici bili prebačeni u logor Trnopolje, a mesec kasnije autobusima upućeni ka Travniku. Pošto su ih u autobusima opljačkali, pripadnici "interventnog voda" prijedorske policije su zarobljenike na Korićanskim stijenama izveli, naredili im da kleknu na ivici ambisa i streljali, rekla je tužiteljka.
Jedan od vođa tog odreda, Darko Mrđa, pred Tribunalom je priznao krivicu za masovno ubistvo na Korićanskim stijenama i osuđen je na 20 godina zatvora.
Premda su bili odmah obavešteni o zločinu, Stanišić i Župljanin nisu učinili ništa da se počinioci uhapse i kazne, uprkos tome što su lako mogli saznati ko su oni, tvrdila je zastupnica optužbe. Da je bilo opšte poznato šta se dogodilo i ko su počinioci, Korner je dokazala navodima iz depeše oficira Vojske RS koji je nadređene izvestio da je "počinjen genocid" i da je u tome "učestvovao jedan broj policajaca". Vojsci su iskaze o tome dali i preživeli koji su bili prebačeni u bolnicu u Banjaluci, dodala je Kornerova.
Po rečima tužiteljke, Župljanin je zločin idućeg dana prokomentarisao rečima: "Neke budale napravile glupost", što je bila "neprimerena reakcija" načelnika čija je "policija masakrirala 200 ljudi".
Umesto na hapšenje počinilaca, Župljanin je pažnju usmerio na uklanjanje tela žrtava iz teško pristupačnog ambisa, rekla je Korner, sugerišući da je to učinio kako zločin ne bi privukao pažnju međunarodne javnosti.
Po tužilaštvu, Stanišić je, kao ministar unutrašnjih poslova, deset dana kasnije naredio istragu, ali nije ni pokušao da insistira na njenom sprovođenju. Jedino što je Župljanin potom učinio bilo je da, početkom septembra, tužilaštvu u Banjaluci podnese krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca, iako je znao da su oni pripadnici prijedorskog voda.
"Pošto je tužilaštvo naložilo dodatne istražne radnje, ni Stanišić, ni Župljanin ništa više nisu učinili", kazala je Korner.
Ona je sugerisala da je do zločina na Korićanskim stijenama došlo po obrascu koje su snage bosanskih Srba, uključujući i policiju, primenjivale u progonu nesrba sa teritorija koje je srpsko vođstvo proglasilo svojim.
Po obrascu koji je tužitelja izložila, prvo su bila napadnuta muslimanska sela u okolini Prijedora, a "civili granatirani".
Muslimanski muškarci bili su nezakonito pritvoreni u logor, a potom u cilju progona autobusima prebačeni ka području pod kontrolom vlasti u Sarajevu, ali su ih na Vlašiću naprečac pobili policajci pod kontrolom Stanišića i Župljanina koji su propustili da kazne počinioce.
Završnu reč sutra će izložiti odbrana prvooptuženog Stanišića.
Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu je počelo 14. septembra 2009. Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu marta 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.