Kako su Sirija i Jemen privukli svu pažnju, još jedna, treća bitka prošla je prilično nezapaženo, iako bi mogla dalje da destabilizujue jedno od ključnih strateških uporišta NATO
Kako su ova dva rata, zbog nivoa razaranja i složenosti privukla svu pažnju, još jedna, treća bitka prošla je prilično nezapaženo, iako bi mogla dalje da destabilizujue jedno od ključnih strateških uporišta NATO - Avganistan.
Od kada su pre 15 godina ušli u Avganistan, NATO je potrošio milijarde dolara na operacije, vojnu infrastrukturu i hiljade vojnika stacioniranih u zemlji. Danas, ostalo je oko 13.000 vojnika, iako se NATO obavezao da će pomagati avganistanskim snagama do 2020. godine.
Uprkos svim naporima, Avganistan je i dalje veoma nestabilna zemlja, sa slabom vladom i bezbroj pobunjeničkih grupa koje već imaju dugu istoriju saradnje sa Teheranom ili Rijadom, u zavisnosti od toga da li su grupe šiitske ili sunitske.
Iako obe zemlje finansiraju islamske centre i razne grupe u Avganistanu, njihove strategije i namere za region, veoma se razlikuju.
Iran vidi Avganistan kao svoju zonu uticaja, gotovo isto kao i što gleda na Irak. Porozna granica između dve zemlje, kao i kulturne, lingvističke, etničke i ekonomske veze, drži Teheran i Kabul u čvrstom zajedništvu već decenijama. Iran je, osim toga, dom za sve veći broj avganistanskih izbeglica, zbog čega je svaka nestabilnost u Avganistanu pretnja i za sam Iran.
Iz tih razloga, Teheran je već bio na terenu kada su NATO trupe uletele 2001. godine. Tada, Iran je u NATO video potencijalnog saveznika u borbi protiv talibana i stabilizaciji zemlje. Politički uticaj Irana bio je presudan i za formiranje jedinstvene nacionalne vlade u Kabulu kojoj su iz Teherana stigle stotine miliona dolara pomoći.
Saudijska Arabija takođe ima dugu istoriju u Avganistanu. Rijad je utrošio značajne sume novca na pomoć Avganistanu od kada je zemlja zaratila sa Sovjetskim Savezom. Saudijci su tada bili direktno odgovorni za promovisanje ideje avganistanskog džihadizma i njegovi finasiranje
Ipak, iako ima značajne interese, Rijad ne vidi Avganistan kao prioritetnu zonu uticaja. U stvari, Avganistan je za Saudijsku Arabiju ono što je Jemen za Iran - glavni prioritet najvećeg neprijatelja, u kojem postoji dobra prilika za projektovanje moći. Rezultat toga jeste da pustinjsko kraljevstvo koristi Avganistan kako bi bockalo Iran, isto što i Teheran čini sa Jemenom.
Ključna prednost Saudijske Arabije u Avganistanu, međutim, jeste to što je zemlja veoma važna za SAD. Kako su odnosi Rijada i Vašingtona sve hladniji, Avganistan predstavlja priliku za Saudijce da se ponovo nametnu Vašingtonu.
Saudijska Arabija vrlo lako može da odluči da - kao odgovor na američki zakon o 11. septembru - pokrene pojaćano finansiranje pobunjeničkih grupa u ruralnim delovima zemlje i tako dalje destabilizuje zemlju i centralnu vladu, koja je neophodna NATO-u da bi izvršio svoju misiju u zemlji.
Osim toga, Avganistan je uvek dobar pregovarački čip za Saudijce, kako za pregovore sa Vašingtonom, tako i sa Teheranom. Rijad lako može tražiti od SAD veću vojnu pomoć ili od Irana povlačenje iz Jemena, u zamenu za smanjenje aktivnosti u Avganistanu.
Deceniju i po nakon NATO intervencije u Avganistanu, saudijsko-iranski proksi sukob naneo je još jedan sloj na i ovako več složenu bezbednosnu situaciju u Avganistanu. Ukoliko žele da očuvaju svoju poziciju na Bliskom istoku, SAD će morati dobro da analiziraju kako saudijsko-iransko rivalstvo destabilizuje zemlju i naprave strategiju kojom će primorati Teheran i Rijad da pređu za pregovarački sto pre nego što ne bude prekasno.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Dobra strana krize EU: Povratak evropskih nacionalnih država
Regrupacija Islamske države: Evo kako pad Mosula dovodi Balkan na ivicu
Ako Tramp ne pobedi: Ovo je 10 najbogatijih američkih predsednika u istoriji (FOTO)
Tamjan nikada nije lepše mirisao: Iračka crkva oslobođena od Islamske države (FOTO)
Zaboravite armiju EU: Evropa ne može da se dogovori ni oko nabavke naoružanja