Ana Adžić (38) je rešila da sama upravlja svojom sudbinom i ne dozvoli da joj prođe pet ili deset godina u čekanju onog pravog, dok njen biološki sat lagano otkucava.
Našla je sve informacije na internetu i krenula da ostvari svoj najveći san.
"Imala sam nekih 38 godina, bila sam sama, već godinama bez ozbiljne veze i rešila sam da pokušam. Pa kako bude. Najvažnije u životu bilo mi je, i sada je, da imam dete, a nikada nisam bila od onih koje će da jure muškarce i gube vreme tražeći onog pravog. Prelomila sam, otišla na vantelesnu oplodnju i rodila moju prelepu Antoniju, koja je danas centar mog sveta", počinje priču jedna zrela i hrabra žena.
One su svuda oko nas. Dobre, pametne, uspešne i kvalitetne žene koje su već prešle 35. godinu, godinama nemaju ozbiljnu vezu i nade da će roditi dete počinju da se gase.
Ana Adžić bila je jedna od njih, ali je rešila da sama upravlja svojom sudbinom i ne dozvoli da joj prođe pet ili deset godina u čekanju onog pravog, dok njen biološki sat lagano otkucava. Našla je sve informacije na internetu i krenula da ostvari svoj najveći san.
"U Srbiji nije postojala ta opcija da kupim spermu i uradim vantelesnu oplodnju ili inseminaciju i zato sam se raspitala po raznim forumima i saznala da sve to mogu da uradim u Makedoniji. Kontaktirala sam kliniku u Skoplju, pregledali su me i videli da sam ginekološki potpuno zdrava."
Podrška porodice i prijatelja
A onda je biranje donora došlo na red. Imala sam želju da otac mog deteta bude neki oficir, ali ipak sam poslušala savet embriologa.
Uvek sam volela plavušane, pa je tako otac moje Antonije programer, ima plavu kosu i plave oči, isto kao i ona - kaže Ana i ističe da je, po njenom mišljenju, ako nemate partnera i želite bebu, ovaj način mnogo bezbedniji nego da izaberete bilo kog tipa sa ulice o kome ne znate ništa, samo da bi vam napravio dete (jer i takve stvari su joj predlagali).
Kupila je dovoljno sperme za tri pokušaja i počela pripremu. Prva dva meseca blaga terapija, antibebi pilule, pa blaga hormonska terapija, a onda i prva inseminacija.
Prva dva pokušaja inseminacije bila su neuspešna, a onda je iz trećeg, vantelesnom oplodnjom ostala trudna.
"Moji najbliži prijatelji i porodica su od samog početka znali šta planiram i nijednog trenutka me nisu osudili. Bilo je i onih prijateljica koje su predlagale da nađem "nekog usput" i napravim dete, ali ja nisam takav tip. Jedna mi je čak rekla: "Pa gde dete da ti raste bez oca?" Na ovakve komentare nisam se obazirala jer sam kao zrela žena rodila dete koje ŽELIM i kome želim sve da pružim. Nisam je dobila "greškom" niti da bi udovoljila nekom muškarcu", kaže ona i otkriva kako je zbog pojedinih komentara bližnjih iskreno ponosna.
"Drug Crnogorac koji je inače vojno lice, bio je šokiran kada sam mu jednom prilikom, pre više od tri godine, dok smo sedeli u kafani, otkrila šta smeram. Sledeći put kad smo se videli rekao mi je: „Znaš šta, to je nešto najhrabrije i najmoralnije što sam u životu čuo"", rekla nam je Ana.
Ana je svesna da je način na koji je rodila Antoniju i više nego nekonvencionalan za Srbiju, ali želi da poruči svim ženama koje su prešle tridesetu i već duže vreme nemaju ozbiljnu vezu, a iskreno žele da se ostvare kao majke, da budu hrabre i odluče se za ovaj korak jer će u suprotnom celog života žaliti.
Ona je bila hrabra i danas ima tu čast da gleda kako njena dvogodišnja ćerkica Antonija izrasta u srećnu i dobru ženu.