Da život po konvencijama savremenog doba ne mora da bude jedini mogući, već nekoliko godina načinom života koji podrazumeva potpuno saglasje sa prirodom dokazuje Marjan Arsenov, osnivač prirodnjačkog kampa “Glas prirode“ smeštenog u šumama nadomak sela Sesalac kod Sokobanje.
Idući još dalje od sela, prema Sesalačkoj pećini, gde zidane kuće i asfalt nestaju, a menjaju ih makadam i poneka zapuštena kuća od ćerpiča, odnosno blata i slame, dolazi se do putokaza koji usmerava ka nesvakidašnjem mestu za koje ne zna mnogo ljudi.
Levo, kroz šumu, preko izvora planinske vode stiže se do eko-kampa “Glas prirode“. Tamo, nasmejanog i vedrog lica, tihog glasa, svako zaokupljen nekim svojim poslom, čekaju posetioci i domaćini. U blizini jedna kuća zidana od slame, blata i kamena, sa dograđenom pripratom.
Dugo smo tražili plac koji bismo mogli da kupimo za ne preterano veliku sumu i adaptiramo ga. Pošto sa prvim nismo imali sreće, ovo je drugi plac, pa su nam se i planovi malo promenili. Kuća je napuštena pre pedesetak godina. Deo kuće sam dozidao imitirajući u izgradnji sistem velikih trouglova, koji garantuje stabilnost. Ovakve kuće su dugoročne i bezbedne čak i od zemljotresa - priča Arsenov.
Čaj od matičnjaka i lekcija iz ekologije za dobrodošlicu
Kako Arsenov kaže, uvek su dobrodošle donacije u vidu hrane, ali i novčanih sredstava, jer se “Glas prirode“ ne odriče potpuno tekovina savremene civilizacije. Naravno, sve to nije obavezno, pa su i poneka lepa reč, novo pozitivno iskustvo, recept ili savet uvek dobrodošli.
Korišćenje alternativnih izvora energije nešto je što čitav kamp podiže na nivo društveno angažovanog. Čista izvorska voda, sprovedena crevom do kampa, za koju kamperi kažu da je najlepša i pritom besplatna, solarni bojler, raketna peć, šporet na drva, samo su neki od elemenata kojima se u kampu koriste prirodni resursi.Imamo u planu da napravimo i poseban sistem za zalivanje koji bi u letnjim danima funkcionisao kao "hladijator", prolazeći kroz temelj kuće i hladeći prostoriju.
Južna strana i princip solarne kuće obezbeđuje dovoljno sunca za grejanje u jesenjim danima. Što se tiče zime, za sada još uvek ne živimo ovde, ali su planovi da se deo nas preseli zauvek tu, u toku- govori Marjan. Svaki trenutak na internetu koristi za saznavanje alternativnih principa korišćenja energije.
"U zdravom telu zdrav duh"
Džak za vežbanje, drvena lutka i sala na otvorenom dostupni su svima koji žele da svoja iskustva podele sa njim.
Zbog toga se u kampu ne praktikuje samo vežbanje wing chun stila, već su dobrodošli i karatisti, džudisti, kapoeristi i svi koji um razvijaju vežbajući u isto vreme i telo.
Jedna improvizovana šipka za “pole dance“ i profesionalna plesačica to dokazuju. Imala je i naša novinarska ekipa mogućnosti da se zajedno sa domaćinima prošeta po okolini, testira svoje penjačke mogućnosti na prirodnoj steni i spozna čari Sesalačke pećine. Nju ovi “domoroci“, što se kaže, poznaju kao svoj džep.
Marjan i ekipa pokazali su i omiljena mesta za osamu i meditaciju, a posebnu pažnju privlači šator na litici gde Marjan često prenoći.
Koliko ljudi sebi može da priušti da se zagleda gore u lepotu stena i šume, oseti prirodu i kaže, čoveče, pa ovo je moj dom? - komentariše on, više za sebe.
(Južne vesti)