JEZIVA ISPOVEST STUDENTKINJE Tu noć neću zaboraviti! Ubacio mi je nešto u piće i zverski me silovao!
Sada ima trideset godina i uspešna je poslovna žena. Ima muža i dete. Kao studentkinja, preživela je traumu. Na jednoj žurki su je silovali, a ona je ostala trudna…
Ovo je njena priča:
"Bili smo na nekom roštilju u kući od jednog poznanika. Bilo je oko pet mojih prijateljica i oko 6-7 momaka. Nekoliko sam znala jako dobro, a neke sam prvi put videla. Jedan od njih bio je rvač, s njim sam razgovarala i dobro se zabavljala. Sećam se da sam popila jedno piće i da je počelo da mi se vrti u glavi. Ostatak dana mi je u magli. Ne sećam se ničega, a navodno smo posle otišli u bar, a ja sam navodno vozila, što je zastrašujuće.
Sledeće čega se sećam je mrkli mrak! Pala sam s krova garaže. Imala sam slomljen nos i rebra. Nisam odmah znala šta se dogodilo, ali spojila sam deliće. Stvar je u tome da nisam mogla tako da se napijem od jednog pića, nije mi bilo prvi put da nešto pijem.
Prijateljica koja me našla rekla mi je da su mi pantalone bile na gležnjevima, a majica sva zgužvana. Imala sam modrice na unutrašnjosti ruku i između nogu, nisam bila sigurna da li je od pada ili od njega.
Nisam imala njegov broj telefona, pa sam rekla drugima da otkriju šta se dogodilo. Odveli su me u bolnicu i tamo su napravili bris za silovanje. Rekli su mi da se "aktivnost" dogodila. Nisam htela da razmišljam o tome, pravila sam se kao da se nije dogodilo, bila mi je užasavajuća pomisao da mi je ubacio nešto u piće i zverski me silovao. Činjenica da nisam mogla ničeg da se setim previše me je uzrujavala.
Nisam bila seksualno aktivna u to vreme, ali uzimala sam kontracepcijske pilule. Ipak, imala sam upalu sinusa zbog koje sam pila antibiotike.
Nisam dobila menstruaciju i bila sam u panici, uradla sam test i pokazao je negativno. Ali, kad i nakon par dana nije došla, uradila sam i drugi test, ovaj je bio pozitivan. Taj tren sam povraćala. Otišla sam u kliniku gde su mi rekli sve opcije i dali nekoliko dana da razmislim. Tek tada me je stvarnost i ono što se dogodilo lupilo u glavu, nisam više mogla da ignorišem.
Nakon tri dana sam ih nazvala i odlučila se za pobačaj. Razgovarala sam s psihijatrom i on mi je olakšao. Kad sam došla na pobačaj i videla da ima drugih žena, osećala sam se manje samo. Jedna sestra me je držala za ruku za vreme procedure, neizmerno sam joj zahvalna.
Nakon svega sam se ispisala sa koledža i vratila roditeljima, kući. Nisam im rekla šta se dogodilo. Radila sam i istovremeno se školovala, diplomirala sam tri godine kasnije nego što bih inače. I danas to nazivamo "nesrećom", a ne silovanjem, jer mi je tako lakše.
Nikad nisam zažalila zbog abortusa, no ponekad bih se zapitala "šta bi bilo da je bilo". Kad vidim klinca od 9, 10 godina, pomislim - takvog sam i ja mogla da imam. Imam svoje dete koje neizmerno volim, ono je plod ljubavi mene i muža, a to me čini srećnom i leči sve rane."