Danas je moja deveta godišnjica braka. To nije nešto što se događa svaki dan. Znam ljude koji su u braku čak i duže i znam da devet nije lepi, okrugli broj poput 10. Ipak, danas sam se probudila i pomislila – ja sam u braku devet godina, vau!
I pustila sam misao da potone i počela razmišljati o celom tom putovanju. O dobrim vremenima i lošim vremenima. O usponima i padovima. Brak nije nešto što se događa onog dana kada kažete: "DA". Brak se događa tokom mnogih drugih dana koji slede, kada se probudite ujutru i odlučite da volite svog partnera, uprkos svim njegovim manama i nesavršenostima. (Ovo važi za obe strane). Brak zahteva trud. Brak zahteva ljubav.
Ljudi definišu ljubav na toliko različitih načina. Imala sam učitelja u srednjoj školi koji nam je davao smislene pouke za život. Jedna od stvari koje se sećam da je rekao: “Ljubav nije osećaj, to je čin volje.” Reči su pale na gluve uši četrnaestogodišnjaka. Za nas decu, ljubav je bila Diznijev film. Bila je to princeza i princ koji žive srećno do kraja života. Ljubav su bili leptirići u stomaku, ruže i lupanje srca.
Pokušali smo da se raspravljamo s njim, govoreći mu da je ljubav osećaj. Ljubav je intenzivan osećaj obožavanja druge osobe. Istina, nismo to doživeli, ali smo znali.Ljubav je osećaj radosti, osećaj vatre u svom srcu zbog neke osobe, a kada bi to osetili, znali bi.
Ovaj učitelj je bio samo umoran starac koji nikako ne može znati o čemu priča, zar ne?
"Čin volje." Šta to uopšte znači? 20 godina kasnije, shvatila sam. Naravno, kada sretnete nekoga, može vas jako privući ta osoba. Kako se sve više upoznajete, to dublje padate u ponor osećaja i emocija. Postajete vezani. Žudite za društvom te posebne osobe.
Sve je to velika stvar. Važno je. Mi osećamo, povezujemo se, mi želimo.
Žmarci prolaze našim srcem govore nam: "Ovo je ona prava osoba!" Kažemo: "Volim te", a to i mislimo. Stvarno to mislimo. Činimo veliki korak i odlučimo da provedemo ostatak svog života s tom osobom. To je izbor. Bez obzira na okolnosti ili motivaciju koja stoji iza samog čina venčanja, odlučili smo prihvatiti drugu osobu, u dobru i zlu i držati se toga dok ne umremo. To je ideja barem… Svi znamo kako stvari ne funkcionišu uvek na taj način.
Stvar je u tome, oni brakovi koji traju “dok ih smrt ne rastavi”, ne traju zato što su njihovi početni "osećaji" ljubavi bili jači. Takvi brakovi traju jer oba partnera aktivno biraju da se vole. Prava ljubav nije osećaj. To je izbor. To je odluka koju donosite svaki dan, odluka da ćete ostati s tom osobom s kojom ste stupili u brak.
To nije uvek jednostavan izbor. Što više vremena provodite s nekim, više naučite o svim malim stvarima koje druga osoba čini, koje vas izluđuju! Postoje male stvari i velike stvari, a sve to utiče na brak. A ljudi rastu i menjaju se. Mi smo svi na individualnom putovanju kroz život i uvek učimo, uvek rastemo i sve se menja.
Ljudi koji su u braku, ponekad se razdvoje. Mi smetamo jedni drugima. Mi se iritiramo. Grešimo. Razočarani smo. Doživljavamo neuspehe. Ponekad smo grubi i okrutni.Kada vidite nečiju grubost, slabosti i nedostatke, a još uvek birate da volite tu osobu, to je ono pravo.
Ljubav nije osećaj. Ljubav je čin volje. Ljubav je izbor. Kada dvoje ljudi stoji zajedno ispred svedoka i razmenjuju zavete, oni se zaista još ne poznaju. Oni znaju jednu verziju osobe. Nije bitno jesu li u vezi godinama ili su čak i živeli zajedno pre. Nakon što položite zavete i odaberete da volite i poštujete jedan drugog do kraja života, menjate se. Vi postajete jedno. Ne mislim da ćete izgubiti svoju individualnost ili osećaj sebe, ali više se ne suočavate sami sa životom, imate partnera. Nekoga koga osim vas samih trebate da uzmete u obzir.
Kako prolaze dani, meseci i godine, vidite tu osobu na način na koji je nikada pre niste videli. Upoznajete je dublje, jer u stvari, delite zajednički život. Vidite sram, neuspeh, žaljenje. Vidite lenjost i tvrdoglavost i naglu narav. Vidite nestrpljivost, strah i nezainteresiranost. Vidite sebičnost. Vidite sve ove stvari i prihvatite ih otvorenog srca. Dajete strpljenje, razumevanje i prihvatanje. To se odvija u oba smera, u različitim fazama tokom vašeg zajedničkog putovanja.
Kada se jedan partner udaljava, drugi mu daje prostor. Kada je jedan partner nesiguran, drugi mu pruža podršku. Kada jedan pogreši, drugi oprašta. Kada jedan partner oseća tugu, drugi mu nudi saosećanje. To nije lagano putovanje i nije lako napraviti izbor, nastaviti voleti nekoga ko vas je povredio, razočarao ili razljutio. A to će se dogoditi. Jer život se događa.
Posao, krediti, odgajanje dece, planiranje za budućnost, sa svim tim stvarima dolazi i stres, iskušenja i nevolje. Vidite partnerove mane i shvatate da su ogledalo vaše vlastite nesavršenosti. Sve što možete učiniti je da nastaviti da se odnositi jedan prema drugom s ljubavlju i prihvatanjem. Pružajte toj osobi što više ljubavi i saosećanja, jer će doći vreme kada će i vama biti potrebna dobrota i prihvatanje od vašeg partnera. Jer svi smo mi nesavršeni ljudi. Pokušavamo dati od sebe najbolje što možemo, ali često neuspešno.
Ipak, postoji ta jedna osoba koja svaki dan trpi naše gluposti. Jer ta osoba nas voli. Ta osoba je odlučila da neće odustati od nas. Jer s lošim, dolazi dobro i to je ples čije korake niko nikada potpuno ne savladava. Ipak, nastavljamo plesati. Život je težak; a spajanje dva života u jedan, čak i teže. Ali, svaki dan, mi imamo izbor. Voleti tu osobu ili ne. Kada odabiremo da volimo, bez obzira na sve… Tada to postaje ono pravo! To je ono što čini da brakovi traju. To je način na koji partnerstvo raste i cveta, a zajedno s tim izborom dolaze sve druge stvari – dobre stvari!
Mekani zagrljaji u jutarnjim satima. Slatki poljupci kad dođete kući uveče. Romantični trenuci pod mesečinom. Prijateljstvo. Radost. Smeh.
Jer teške odluke često rezultiraju najboljim nagradama … Izaberite ljubav.