Neočekivana pobeda Donalda Trumpa na američkim izborima nesumnjivo će promeniti mnoge aspekte u politici SAD-a, bilo da radi od privrednih mera do odnosa s drugim svetskim silama poput Rusije i Kine.
I dok će Tramp u Beloj kući provesti četiri ili osam godina, njegova imenovanja sudija u Vrhovni sud SAD-a imaće posledice čiji će doseg biti trajniji od verovatno bilo kojih mera koje će provesti tokom jednog ili dva mandata.
Naime, jednom kad su imenovani, sudije nisu ograničene mandatom već svoju poziciju mogu napustiti samo sopstvenom voljom, smrću ili zbog postupka impičmenta (opoziva zbog grubih povreda dužnosti ili krivičnih dela o čemu odlučuje Kongres SAD-a).
Vrhovni sud je izuzetno važan u političkom i društvenom životu SAD-a budući da je reč o najvišem sudu u državi koji ima krajnju nadležnost u interpretaciji i sprovođenju Ustava, ali samo u slučaju kad se neki predmet pred sudom dotiče određenih zakona ili ustavnih amandmana.
Tako su ovlašćenja federalnih vlasti, pitanje prava na nošenje oružja, pitanja privatnosti (u koje je uključen i pobačaj) ili pravo na slobodu govora, sva podložna promenama zavisno od toga kako ih sud interpretira u određenim slučajevima.
ODLAZAK KONTROVERZNOG I UTICAJNOG AMERIČKOG SUDIJE: Preminuo Antonin Skalija!
Sud se sastoji od devet sudija koji presudu donose većinom glasova, a poselednjih decenija ustalilo se običaj da se oko najvažnijih pitanja sudije podele u zavisnosti od toga jesu li konzervativnog ili liberalnog viđenja. Od 1969. većinu na Sudu drže konzervativne sudije.
Nakon što je početkom godine preminuo jedan od konzervativnih sudija, Antonin Skalina, sastav suda je četiri: četiri, a javnost se ponadala da će do većine ponovo doći liberali. Novog sudiju trebalo je da nominuje predsednik, demokrata Barak Obama.
Problem je nastao jer je nominaciju trebalo da odobri Senat. Kako je Senat bio pod kontrolom republikanaca, jasno su stavili do znanja da Obaminog kandidata neće ni razmatrati, a kamoli podržati navodeći da će sudiju predložiti novoizabrani predsednik. Nije bilo od važnosti što je u pitanju bio umereni sudija Merik Garland, na koga republikanci ne samo da se nikad nisu žalili, već su ga i hvalili.
Imenovanje novog sudije pretvorilo se tako u jedno od ključnih pitanja kampanje, a bilo je i onih koji su pozivali da se podrži Tramp samo kako bi se republikanci dokopali ovog mesta za konzervativnog, njima bliskog sudiju.
I sam Trump je u kampanji objavio spisak od 20 sudija i jednog političara među kojima će tražiti novog kandidata za Vrhovni sud.
I površan pogled na biografije potencijalnih kandidata pokazuje da bi svako od njih nastavio stopama preminulog Skaline što znači da bi SAD mogle skrenuti znatno udesno u pitanjima kao što su pravo na pobačaj, finansiranje izbornih kampanja, zaštita životne sredine, ravnopravnost LGBT osoba...
Tramp je i sam jednom prilikom pomenuo da postoji mogućnost promene presude kojom je omogućeno pravo na pobačaj, što bi nekim konzervativnim državama omogućilo da ga zabrane.
Upražnjeno mesto preminulog sudije Skalije nije jedino koje je u pitanju. Izrazito liberalna sutkinja Rut Ginburg ima 83 godine i narušenog je zdravlja, liberalni Stiven Bajer ima 78 godina, a umereno konzervativni Entoni Kenedi - 80.
Ako se neko od njih povuče ili premine u naredne četiri godine, Tramp nominuje, a većinsko republikanski Senat imenuje novog sudiju.
Do tada, ključno mesto u Sudu, prema pisanju Jutarnjeg lista, ima Entoni Kenedi, koji je unapred neopredeljen - povremeno se saglasi s liberalnim, a češće s konzervativnim kolegama.
UPOZORENJE BIVŠEG DIREKTORA CIA: Evo šta će se desiti sa Amerikom ako Tramp uradi sve što je mislio!
(Jutarnji)