Hrvatska će morati da se potpuno usresredi na EU, i neće više moći računati na SAD. Srbija i Republika Srpska će pak dobiti Ameriku pod vodstvom Rusije. Tako je ubrzo pošto je Donald Tramp održao pobednički govor, prokomentarisao rezultate američkih izbora prvi američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt.
Izbor Trampa pokazuje manjkavosti izbornog sistema i otvara vrata daljnjoj politizaciji pravosuđa. Ovo su samo neke od negativnih, gotovo apokaliptičnih prognoza Gajbrajta, demokrate i bivšeg senatora države Vermont. On priznaje da se Trampova retorika promenila u pobedničkom govoru u odnosu na onu u kampanji, ali tek treba videti da li će se isto dogoditi i s politikom objavljivanom za vreme predsedničke trke.
Kakvi će biti odnosi SAD-a prema svetu i Hrvatskoj?
- Ko zna. Tramp se divi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i doživljava Rusiju kao američkog prirodnog saveznika. Želi da raspusti NATO. Kaže da će ukinuti sporazum s Iranom, a nema čime da ga zameni. Najavljivao je da će da anulira trgovinske dogovore i da predloži fiskalne politike koje bi utrostručile deficit. Globalna recesija je jedna mogućnost. Prećutno priznavanje ruske aneksije Krima je druga.
Sa Hilari Klinton bi se znalo šta se može očekivati u odnosu na Evropu, ali i na Hrvatsku, kao i na područje jugoistočne Evrope, ali Tramp je nepoznanica. Svejedno, kako kaže, prognoze su mračne.
– Ako provede ono što je najavljivao, poput trgovinskog rata s Kinom, ukidanja NAFTA-e (Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini), protera imigrante i sreže poreze, nastupiće globalna recesija koja će zahvatiti i Hrvatsku – smatra Galbrajt.
On kaže da Hrvatska politički više neće moći da računa na SAD i vreme je da oči potpuno uperi prema Briselu. Ali, veći problem vidi u hrvatskom susedstvu, posebno zbog ruskog uticaja koji, bez američke protivteže, sve više jača.
– Srbija i Republika Srpska imaće Ameriku pod ruskim vodstvom – kaže Galbrajt.
Ali, izbor Trampa predstavlja i problem unutar SAD-a.
– Za sada izgleda da je Hilary Klinton osvojila više glasova nego Tramp. Već drugi put u zadnjih pet izbora republikanski kandidat dobija manje glasova od demokrata, ali postaje predsednik. To pak postavlja pitanje o održivosti američke demokratije – zabrinut je Galbrajt prisećajući se kako je 2000. godine demokratski kandidat Al Gor dobio pola miliona glasova više, ali je pobedu je elektorskim glasovima odneo republikanac Džordž Buš. S tih izbora datira i odluka Vrhovnog suda kojom je odbijen zahtev Ala Gora za prebrojavanjem i uvažavanjem neprebrojanih glasačkih listića u važnoj državi, Floridi.
– Poverenje u pravosuđe već je doseglo istorjisko dno pošto je Vrhovni sud 2000. odlučio na osnovi ličnih naklonosti a ne zakona - smatra Galbrajt i dodaje da je Tramp u kampanji obećavao da će još politizovati Vrhovni sud.
- SAD nemaju nezavisno sudstvo i to takođe umanjuje naše poverenje u institucije, zaključio je Galbrajt