Intervju, posle „Kengura“ igra u „Ubicama mog oca“
GLUMAC PEĐA BJELAC ZA KURIR: Ubica je povezan s policijom
Ned, 13.11.2016. 23:44h
→ Ned, 01.10.2017. 0:00h
Foto: Zorana Jevtić
Ulogu sam dobio na kastingu. Kroz jedno ubistvo prikazana je veza vlasti s mafijom i tajkunima, što su teme koje ne vezujemo samo za Srbiju
Iako je igrao u velikim produkcijama, kao što su „Hari Poter i vatreni pehar“ i „Hronike Narnije“, Peđu Bjelca (54) u rodnom Beogradu i dalje najviše pamte po ulozi Barona u komediji „Kad porastem biću Kengur“, a često ga možete sresti u prevozu.
Od sinoć ovog glumca, koji godinama živi na relaciji Beograd-Prag, gledamo na RTS u hit seriji „Ubice moga oca“.
Da li će vaša nova uloga nadmašiti popularnost lika iz „Kengura“? - Neće i ne može, jer „Kengur“ je nešto posebno. Premijera je bila daleke 2004, a film je postao kultno ostvarenje kad se preselio na internet. Ljudi su me saletali na aerodromima, u avionu, čak i na ulicama Praga. Uloga mi je donela fanove, što je lepo, ali i opterećenje, posebno u mojim godinama.
Igrate ministra policije. Da li ste dobili po preporuci? - Na kastingu i nemam ništa protiv takvog odabira. Reditelja sam davno upoznao, devedesetih, pre njegovog odlaska u Ameriku, na festivalu u Nišu. Mislim da je fer što je kasting postao značajan u našoj industriji. Više nema monopolizacije i niko nije zaštićen.
Kako ste gradili svoj lik? Po nekom ministru iz prošlosti? - Seriju uopšte ne vezujem za našu zemlju. Priča je univerzalna i u tekstu se ne pominju ni Srbija ni Beograd. Primarno je da se prikaže mehanizam zla i prokletstva, koji je prepoznatljiv i u drugim, čak i u razvijenijim zemljama. Kod nas je u „Ubicama mog oca“ kroz jedno ubistvo prikazana pozadina svega, korupcija, veza policije s mafijom, građevinskim tajkunima, borba za veliki kapital i vlast, što su večite i univerzalne teme.
Ministri, a i glumci vašeg renomea, voze se limuzinama, a na razgovor ste došli gradskim prevozom. - Ne idem baš svuda prevozom. Čekao sam juče tramvaj i setio se one čuvene devize „tramvajem u 21. vek“. Na Novom Beogradu živim već 41 godinu. Međutim, tramvaji ne dolaze i voleo bih da znam kad će doći. Onda mi ne bi smetalo da se vozim ni onim razdrndanim starim ni retkim novim. A u Pragu je to dovedeno do savršenstva.
Igrali ste i u filmu „Hari Poter“. Da li je istina da ste bežali sa snimanja? - Istina. Sada sam se rešio tog poroka, ali tad sam bio strastveni pušač. Ser Majkl Gambon u meni je prepoznao prijatelja, pa smo zajedno bežali. Svaki trenutak smo koristili da šmugnemo. Imali smo asistente koji su nas pratili u stopu, pa čak i do toaleta. Nas su nekad tretirali kao decu glumce.
Foto: Profimedia
O učenju češkog jezika BEKIM FEHMIJU MI JE OTKRIO TAJNU
Igrate najviše na češkom. Kako ste za samo nekoliko meseci naučili jezik bez dana škole? - Nisam metodu učenja stranog jezika patentirao ja, već Bekim Fehmiju. Kad je bio primljen na akademiju u Beogradu, tekst na prijemnom ispitu govorio je na albanskom, ali je uslov da studira bio da nauči srpski jezik tokom leta. Čitao je dnevne novine od zaglavlja do kraja. I ja sam naglas čitao češke novine i gledao televiziju. Jezik sam odavno naučio, ali i dalje grešim.