Posmrtni ostaci poljskog predsednika Leha Kačinjskog i prve dame Marije Kačinjske ekshumirani su u kraljevskom zamku Vavel u Krakovu, u okviru nove poljske istrage da li je pad predsedničkog aviona sa visokom državnom i vojnom delegacijom 10. aprila 2010. godine u Smolensku u Rusiji bio tragična nesreća, ili ruski atentat.
U prisustvu porodice, brata blizanca pokojnog predsednika, lidera vladajuće konzervativne stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog i ćerke jedinice Marte Kačinjske otvoren je sarkofag, a tela su zatim prevezena na Jagelonski univerzitet u Krakovu gde će ponovnu obdukciju obaviti medjunarodni tim od 15 sudskih patologa i veštaka.
"Niko od nas ne zna da li je to bio atentat. Tužilaštvo je tokom prethodne istrage napravilo mnogo propusta. Zato su te eskhumacije tužna, ali nužna stvar", kazao je poljskoj televiziji TVN24 potpredsednik Evropskog parlamenta Rišard Čarnjecki.
Taj uticajni evroposlanik poljskih konzervativaca upozorio je Poljsku pravoslavnu crkvu koja odbija kao nedopustivo skrnavljenje ekshumaciju njenog arhiepiskopa Mirona koji je poginuo u nesreći da u Poljskoj važe zakoni i da važe za sve.
Do 18. novembra veštaci bi trebalo da obave kompjutersko tomografsko skeniranje posmrtnih ostataka predsedničkog para, izvrše ponovnu obdukciju jer istraga ne veruje zaključcima ruskih patologa u Moskvi, uzmu uzorke za razne analize, izmedju ostalog i da potraže tragove eksplozivnih materija pošto je nova istraga kao verodostojnu tezu prihvatila teoriju zavere da je avion oboren po naredjenju sadašnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina.
Krajem nedelje posmrtni ostaci Leha i Marije Kačinjski biće vraćeni u sarkofag u kripti velikana u Vavelu, a do kraja godine biće obavljeno još 10 ekshumacija.
Bez obzira na žestoko protivljenje 17 porodica žrtava i apela Poljske katoličke crkve da ne tera porodice koje to ne žele istraga je odlučila da ekshumira 83 od ukupno 96 putnika i članova posade, sve koji nisu kremirani. Ekshumacije bi trebalo da budu završene do kraja 2017. godine.
Kačinjski i članovi državne delegacije poginuli su u pokušaju pilota da slete po nemogućim vremenskim uslovima na slabo opremljen vojni aerodrom u Smolensku, u žurbi i pod pritiskom da Kačinjski ne zakasni na važnu komemoraciju poljskim oficirima streljanim 1940. godine u Katinskoj šumi, iako su ih ruski kontrolori slali na rezervni aerodrom ili bar drugi krug jer ne postoji šansa da bezbedno slete.
Brat blizanac pokojnog predsednika Jaroslav Kačinjski i ministar odbrane Antoni Maćerevič za razliku od većine Poljaka ne veruju u zaključke zvanične ruske, a ni poljske istrage i Maćerevič je zato naredio novu istragu čim je Pravo i Pravda došla na vlast u jesen prošle godine.
Nova istraga traga i za dokazima za teoriju zavere da je sadašnji predsednik Evropskog saveta, a tadašnji dugogodišnji premijer Poljske Donald Tusk sakrio u zaveri sa Putinom dokaze da je Rusija namerno oborila avion u želji da se reši poljskog predsednika koji je zahtevao tada bez uspeha od Evropske unije oštar kurs prema Moskvi.