Neverovatna sudbina u neznanju je držala rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u Sibirskoj tajgi, a na njih su 1987. naleteli geolozi istraživači.
Saznali su da porodica Lajkov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u "Stare ritualiste", ogranak ruske Pravoslavne crkve koja se od matice razdvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi. Pre 1936. porodica je živela u naseljenom delu Rusije, ali nakon što je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Lajkovih okupio je svoju porodicu i pobegli su u dubinu Sibirske tajge, a nakon tog dana nikad više nisu viđeni.
Više od 40 godina je Karp Lajkov živeo u drvenoj kolibi koju je sam izgradio sa svojom suprugom i decom, svega nekoliko kilometara daleko od granice sa Mongolijom. Kada su odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro - Karp i žena Akulina, sin Savin i ćerka Natalija. U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitri 1940. i Agafija 1943. godine.
Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu. Jeli su bobice, uzgajali vlastito povrće, šili odeću od tkanine koju su sami izradili. Naučili su kako loviti bez puški, ali i bez strele. kad je Dmitri odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi.
U kasnim pedesetim zbog izuzetno teške zime porodica se suočila sa glađu, a Akulina je obolela i umrla, ostavivši supruga samog sa decom. Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju kako je neko preživio u tim uslovima, koji su bukvalno izgledali poput onih iz Srednjeg veka. Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao i odbio sve što su mu geolozi nudili, osim soli - koju nisu okusili duže od 40 godina.
Naučnici su ih i informisali - oni nisu imali pojma da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec, a krstili su se na "moderna čuda" koja su geolozi imali sa sobom. Karp je bio posebno fasciniran, zurio je u prozirnu foliju koju su doneli istraživači.
"Gospode, šta je to, staklo je, ali se gužva", čudio se.
Na jesen 1981., troje od četvoro dece - Dmitri, Natalija i Savin, umrli su u samo nekoliko dana, pokazujući i time veliku povezanost. Dvoje je pokosilo otkazivanje bubrega, dok je Savin umrla od upale pluća. Geolozi su u nekoliko navrata dolazili u tajgu nagovarajući Karpa i njegovu ćerku Agaifu da se usele sa rođacima koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali odbili su. Karp je na kraju umro u 1988., a jedina preživela ćerka Agaifa ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.
(Express.hr)