DEJVID MEKALISTER ZA KURIR: Srbija treba da se uskladi sa EU, uvesti sankcije Rusiji

Posle izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama svoje viđenje srpskog puta ka EU, za nekoliko meseci, predstaviće i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.

On u razgovoru za Kurir kaže da je vladavina prava - koja nije baš najbolje ocenjena u izveštaju EK - u samom centru pridruživanja Srbije EU i objašnjava zašto je to važno:

"Kada države poštuju vladavinu prava, njihovi građani, privreda, državne institucije i ekonomija, kao celina, zaštićene su od zločina. Reforme, uključujući i posvećenost nezavisnom pravosuđu, od vitalnog su značaja za put Srbije prema dobrom upravljanju. Ipak, korupcija je i dalje preovlađujući problem u mnogim poljima".

Kakav vam je zaključak o medijskim slobodama u Srbiji?
- Medijske slobode i sloboda izražavanja pažljivo se prate u Briselu. Pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostala je tema koja zabrinjava. Privatizacija državnih medija nije dovela do veće transparentnosti vlasništva ili izvora finansiranja. Postojeći zakoni treba da budu primenjeni, međutim, sloboda medija ne može da bude postignuta samo usvajanjem zakona. Potrebno je da okruženje bude prijateljski raspoloženo prema medijima.

Šta je naš najveći problem u pristupanju EU?
- Srbija je pokazala veliki napredak, ali su najveći izazovi i dalje ostali. Tempo pregovora zavisiće od daljeg progresa u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

U kojoj oblasti smo postigli najbolje rezultate?
- Ozbiljne korake ste napravili u nekoliko oblasti. Ekonomske reforme donele su rezultate u smislu perspektive rasta i smanjavanja domaćeg i spoljnog disbalansa. Štaviše, Srbija ima veoma konstruktivnu ulogu u regionu. Posvećeni ste normalizaciji odnosa sa Kosovom i imali ste konstruktivnu ulogu u suočavanju s problemima migranata.

Koliko smo mi stvarno daleko od članstva u EU?
- Ubeđen sam da je Srbija na putu prema EU, a koliko će se brzo napredovati to zavisi samo od Srbije. EU će nastaviti da podržava put Srbije prema EU svim sredstvima.

Kako vi gledate na slučaj rušenja objekata u Savamali i šta mislite o građanskim protestima koji su organizovani tim povodom?
- Pratim slučaj u vestima. Na sudovima i drugim institucijama u Srbiji je da razjasne i ispitaju slučaj do kraja.

Evropska komisija insistira na dijalogu između Beograda i Prištine i na tome da jedna strana ne blokira drugu u njihovim međunarodnim integracijama. Šta vi mislite o potezu Prištine da usvoji zakon o Trepči? Nije li to jednostrani potez posle kojeg je očekivana kriza u dijalogu?
- Taj slučaj nije pogodan za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Ta situacija je pažljivo praćena u Briselu i ja ohrabrujem sve političke predstavnike da ostanu angažovani u političkom procesu. Ipak, da bismo stavili Trepču u plan dijaloga u Briselu moraju da se slože obe strane, i Beograd i Priština.

Imovina na Kosovu je već pravila probleme u dijalogu. Zašto ta tema nije deo pregovora?
- Neophodno je da se obe strane slože oko dodavanja ovog pitanja na agendu.

Možemo li se pridružiti EU bez priznavanja Kosova kao nezavisne države?
- Od Srbije se traži da se angažuje na poboljšanju odnosa s Kosovom. Ovaj proces će osigurati da obe zemlje nastave svoje evropske puteve dok bi izbegavanje dovelo do međusobnog blokiranja u ovim naporima. Ovaj proces treba da vodi do normalizacija odnosa između Srbije i Kosova do kraja srpskih pregovora oko pridruživanja, tako da obe strane mogu da ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze.

Kako komentarišete dopis Edite Tahiri Briselu, u kojem zahteva priznanje Kosova kao uslov?
Ne znam za to pismo. Međutim, smatram da i Beograd i Priština treba da idu napred, sa primenom postignutih sporazuma. Zato podržavam najnoviji dogovor od 13. novembra o daljoj primeni telekomunikacionog dogovora.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je izjavio da bismo između EU i Rusije izabrali Rusiju. Šta mislite o tome?
- Vlada u Beogradu je naglasila da joj je pridruživanje EU prioritetni cilj u svom novom programu nakon aprilskih izbora 2016. godine.

Šta mislite o vojnim vežbama Vojske Srbije sa ruskom vojskom?
- Rusija je pripajanjem Krima jednostrano promenila granice susedne zemlje. Ovo je u suprotnosti sa fundamentalnim principima EU. Znam i da je srpska vojna saradnja sa NATO-om dosta veća od saradnje sa Rusijom.

Srpska vlada je odlučna u svom stavu da ne uvede sankcije Rusiji. Da li EU može ovo da toleriše ili ćemo morati da biramo stranu?
- U skladu da pregovaračkim poglavljem 31, Srbija bi progresivno trebalo da uskladi svoju spoljnu i odbrambenu politiku sa EU. Srbija je na putu da postane član EU i države članice moraju biti sposobne da sprovode politički dijalog u okviru strane, bezbednosne i odbrambene politike, da budu u skladu da EU izjavama, da učestvuju u EU akcijama i da primeni dogovorene sankcije i restriktivne mere.

Kako bi ste procenili srpsku ulogu u regionalnoj stabilnosti?
- Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi formiraju ključni deo procesa zapadnobalkanskih zemalja u kretanju ka EU. To je jedina mogućnost da se uvede mir, stabilnost i prosperitet u regionu. Pozitivan pristup Srbije ka rešavanju migrantske krize i njena uloga u promovisanju regionalne saradnje i pomirenju na Zapadnom Balkanu je veoma dobrodošla. Naglasio bih i napredak koji je napravljen u okviru "Berlinskog procesa", koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Šta mislite o krizi u EU? Da li je EU ugrožena nakon Brexita i migrantske krize?
- Uska većina britanskog naroda je 23. juna izrazila svoju volju da napusti EU. Poštujem demokratsku odluku britanskih glasača, ali lično mislim da je ovo razočaravajući rezultat. Rezultat EU referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu ne bi trebalo da ima bilo kakav efekat na odluku EU da nastavi sa procesom proširenja i da podržava agendu reformi u uključenim zemljama. Trenutna migrantska kriza pokazuje koliko je bitna bliska saradnja između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Bitno je da radimo sa susedima kao deo šireg pristupa pan-evropskog vođstva, odgovornosti i deljenja tereta. Samo odlučni, kolektivni i međugranični pristup može naslediti evropski duh koji se zasniva na solidarnosti, odgovornosti i pragmatičnoj saradnji između nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti.

(Ratko Femić)