Мnоgi izvоri i društvеnе mrеžе su punе glаsinа dа је pоznаti glоbаlistа nеdаvnо prеminuо оd srčаnоg udаrа, ali su zvanični predstavnici poznatog milijardera to demantovali.
Soroš je prema nekim informacijama proglašen mrtvim još juče ujutru oko 6 sati i to od jačeg srčanog udara. Neki izvore su naveli da je imao komplikacije na plućima pa je posle terapije antibioticima iznenada dobio srčani udar.
Juče su se međutim oglasili njegovi zvanični predstavnici, koji su izjavili da je Džordž Soroš živ, i da je on zapravo žrtva internet-glasina, koje su pre njega mrtvim proglasile mnoge poznate ličlnost.
Ovih dana su mediji preplavljeni vestima o masovnim demonstracijama u SAD i to protiv novog predsednika Donalda Trampa a sve u režiji Džirdža Soroša.
Ko ustvari stoji iza ovog čoveka i šta se ustvari dešava saznaćemo uskoro.
Ko je ovaj čovek?
Džordž Soroš je rođen 12. avgusta 1930. godine u Budimpešti, u porodici sekularnih mađarskih Jevreja, pod imenom Đerđ Švarc. Otac mu je bio advokat, dok mu je majka dolazila iz familije koja je držala dobrostojeću radnju za trgovinu svilom. Promeniili su prezime 1936. godine zbog porasta antisemitizma.
Imao je nepunih 14 godina kada su nacisti okupirali Mađarsku, posle čega je jevrejskoj deci postalo zabranjeno da pohađaju škole a morali su i da se prijave i Jevrejskom veću. Kada mu je naređeno da odnese obaveštenja o deportaciji drugim Jevrejima, odbio je, i počeo da se skriva. Neko vreme ga je čuvao mađarski ministar poljoprivrede koji ga je predstavljao kao svoje kumče.
1945. godine Soroš je preživeo krvavu Budimpeštansku bitku između Vermahta i Crvene armije. Dve godine docnije je emigrirao u Englesku i postao siromašni student Londonske škole ekonomije. Filozofiju mu je predavao Karl Poper. Neko vreme je radio kao železničar i konobar, a bavio se i prodajem raznih sitnica na obali i u suvenirskim radnjama.
Bečelor diplomu iz filozofije na LŠE je stekao 1951. godine, a tri godine kasnije na istom fakultetu je i diplomirao. Sreća mu se osmehnula kada je poslao pisma generalnim direktorima svih trgovačkih banaka u Londonu; dobio je samo dva odgovora i počeo da radi u banci “Singer & Fridlander”, sa dna lestvice.
1956. godine se odselio u Njujork gde je radio kao arbitražni trgovac i analitičar. Planirao je da ostane pet godina, dovoljno da skupi pola miliona dolara, pa da se onda vrati u Englesku i nastavi da studira filozofiju. U to vreme je pod uticajem Poperovih ideja razvio teoriju refleksiviteta koja kaže da valuacija bilo kog tržišta proizvodi prociklični krug, ili moralan ili nemoralan, koji dalje utiče na tržište.
U Americi je ostao mnogo duže, radeći kao potpredsednik jedne banke, ali nije bio previše srećan na tom poslu: želeo je da se nametne kao investitor kako bi refleksivitet učinio profitabilnim. 1967. godine mu se pružila upravo takva prilika, kada se zaposlio u jednom ofšor investicionom fondu, “First Eagle Funds”.
Tri godine kasnije osnovao je “Soros Fund Management” i postao njegov predsednik. 1973. godine je zbog novih regulatornih restrikcija koje su mu limitirale poslovanje, odlučio da se povuče sa pozicije iz investicionog fonda koji je vodio od 1967. godine, pa je osnovao sopstveni “Quantum Funds” koji i dan-danas vodi.
(Webtribune.rs)