Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je toliko jaka da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret!
Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima bili su iz grada Edese u Fenikiji, današnje područje Libana, Izraela i Sirije. Poticali su iz neznabožačkih porodica. U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu - devicu Epistimu.
Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši. Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav.
Naime, nastupio je veliki progon hrišćana i njih dvoje behu uhvaćeni i izvedeni pred sud. Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.
Ovo dvoje hrišćanskih mučenika danas se smatra zaštitnicima svih ljudi koji vole kakva god ta ljubav bila - bratska, sestrinska, prijateljska, telesna ili duhovna. Kao što je i njihov život posvedočio, ljubav uvek prevladava sve nedaće i, ako je jaka i čista, ništa je ne može ugasiti.
"Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše."
(EPK/Dnevno)