BEOGRAD - Beogradski advokat Zdenko Tomanović upozorio je da je protivustavna predložena izmena Krivičnog zakona, koja predviđa kažnjavanje preispitivanja i negiranja genocida. On ističe da to prestavlja zabranu slobode izražavanja i poništavanje prava na kritičku misao i preispitivanje.
Ovo je jedna mediokritetska dogma koja zabranjuje preispitivanje istine, jer pravo svakog čoveka je ne samo da slobodno misli, već i da dovede u pitanje takozvanu opšteprihvaćenu nametnutu ili dogmatičku istinu", rekao je Tomanović.
Dodao je da argument koji navodi Ministarstvo pravde - da je to evropska obaveza - nije tačan.
"Ta okvirna odluka Evropskog saveta nije obavezna i nema direktnu primenu, i nema štetnu posledicu čak ni za članice EU, a Srbija to još nije", ističe Tomanović i dodaje da evropski standard nije zabrana preispitivanja genocida, već zabrana veličanja Holokausta.
Govoreći o saslušavanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog izjave da "nije sporno da se u Srebrenici desio veliki zločin, ali nikada neće pristati na tezu da se u tom gradu dogodio genocid", Tomanović je istakao da čak i evropska sudska praksa napušta zabranu preispitivanja genocida.
"Naime, 17. decembra 2013. godine u odluci Evropskog suda za ljudska prava je konstatovano da je povreda prava na slobodu govora bila kada je u Švajcarskoj osuđen jedan turski političar (Dogu Perinček), koji je javno negirao genocid nad Jermenima. On je bio osuđen u Švajcarskoj, ali je Evropski sud za ljudska prava rekao da je to povreda prava na slobodu govora", objasnio je Tomanović.
On upozorava da se nikome, ni istoričarima, studentima, istraživačima, radoznalcima, ljudima koji učestvuju u javnim debatama ili vrše javne funkcije, ne može osporiti pravo da drugačije misle i da dovedu u pitanje istinu koju je čak i neki sud utvrdio da je istina.
"To je jednostavno njihovo nesporno pravo", naglasio je Tomanović.
Na pitanje da li bi se, imajući u vidu sve to, onda moglo reći da sve ovo ima političku pozadinu, ugledni advokat napominje da je osnovni problem ovih krivičnih dela upravo političnost tih krivičnih dela.
"Najbolji primer za to su postsovjetske zemlje, koje su uz postojeća krivična dela zabrane negiranja Holokausta dodale i zabranu negiranja zločina počinjenih od komunista i totalitarnih vlasti. Time su se na potpuno isti nivo stavili nacistička delovanja i totalitarni režimi u kojima su oni živeli", naveo je Tomanović.
Kao drugačiji primer, on navodi Veliku Britaniju, SAD i skandinavske zemlje u kojima je rečeno da vlast ne može da arbitrira istoriju i gde je akcenat stavljen na slobodu društvene diskusije. Dodao je da u tim zemljama nije zabranjeno preispitivanje čak ni Holokausta.
"Svaka država koja je u stanju da vam nametne šta ne smete da kažete, šta ne smete da ispitujete ili oko čega ne smete da se javno zamislite - ta država će sutra da vam diktira šta morate da kažete i šta morate da mislite", upozorio je Tomanović.