NIKAKO NE ZABORAVITE ŽITO ZA ARANĐELOVDAN: Spremite KOLJIVO da ne učinite VELIKI GREH, evo zašto
Srži krsne slave su slavski kolač, žito, sveća, vino i tamjan.
Ako poznajete pravoslavna pravila, primetićete gomilu grešaka koje pravoslavci prave, a koje se neretko čak prelaze u greh. Slava je pre svega duhovni događaj, a ne prilika da se napijete s prijateljima.
U slavsko jutro, porodica treba da se pomoli Bogu i svecu kojeg proslavlja, a zatim domaćin treba da upali kandilo i okadi kuću.
Zatim, glava kuće treba da ode u crkvu i odnese slavski kolač, žito i vino, koje će sveštenik nakon liturgije lomiti sa domaćinom i zaliti vinom. Sveštenik će tri puta reći "Hristos posredi nas" (Hristos je između nas), na šta domaćin odgovara "Jeste i biće".
Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, kako se u molitvi "Oče naš" i izgovara, koji smo dobili od Boga i koji mu prinosimo u slavu i čast. Takođe, ovaj posebni hleb predstavlja samog Hrista Gospoda, koji je Hleb života.
Na kolač bi trebalo staviti ukras od presnog testa ISHS NIKA, što znači "Isus Hristos pobeđuje", ali i drugi simboli.
Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Velika je zabluda da na dan Svetog Aranđela ne treba pripremati žito (koljivo), jer je on živi svetac. U Hristu su svi živi, što je i suština naše vere.
Vino je simbol prolivene krvi Hrstove.
Slavska sveća predstavlja Hristovu svetlost. Domaćin je kupuje u crkvi i donosi kući nakon liturgije i osveštavanja kolača i žita, a zatim je pali uz molitvu, u prisustvu svojih ukućana. Sveća treba da bude od voska, nikako od parafina. Razlog je to što je vosak prirodan, a sve što se prinosi Bogu u ime vere, treba da bude od prirode i vraćeno prirodi.
Nakon paljenja sveće, domaćin prvi uzima žito i vino, a zatim i ukućani, nakon čega će se kasnije služiti gostima.
EPK/Stil