BEOGRAD - Uprkos ogromnom napretku koji je ostvaren za decu od usvajanja Konvencije o pravima deteta 1989. godine, prava miliona dece se krše svakoga dana, poručuju iz Unicefa povodom obeležavanja Svetskog dana deteta.
Skoro 50 miliona dece je raseljeno iz svojih domova, 250 miliona dece živi u zemljama koje su pogođene sukobima, a skoro 385 miliona dece živi u ekstremnom siromaštvu, samo su neki od podataka koje je saopštio Unicef.
Svetski dan deteta se obeležava danas
- Dok sukobi, krize i ogromno siromaštvo dovode živote i budućnosti miliona dece u opasnost, sada je hitnije nego ikada da se zaštite prava dece - a to je i ključna stvar za izgradnju jačih i stabilnijih društava - rekao je direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot.
- Moramo da zaustavimo kršenja prava tako što ćemo uložiti više napora da dopremo do najugroženije dece, ili ćemo platiti cenu u sporijem rastu, većoj nejednakosti i manjoj stabilnosti - dodao je on.
Bivša Jugoslavija je bila među prvim zemljama koje su potpisale i ratifikovale Konvenciju 1990. godine, a Republika Srbija je po osnovu sukcesije preuzela na sebe sve obaveze koje proističu iz iste podseća se u saopštenju Unicefa.
Konvencija o pravima deteta je ugovor o ljudskim pravima koji je najbrže i najšire ratifikovan u svetu, i u njoj su navedeni osnovni, univerzalni standardi za zdravo, bezbedno, pristojno detinjstvo za svako ljudsko biće.
Od ratifikacije, a uprkos teškoćama sa kojima se suočavala u poslednje dve i po decenije, Srbija je uspela da značajan broj odredbi iz Konvencije o pravima deteta prevede u praksu, oslanjajući se na postojeću infrastrukturu usluga i profesionalaca u oblastima socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstvene zaštite koji su dostupni većini dece u Srbiji, konstatuje se u saopštenju.
Kako se navodi, uprkos postignutom napretku, u Srbiji i dalje postoje značajne prepreke koje treba da se savladaju da bi svako dete moglo da uživa svoja prava, da raste i razvije se do svojih punih potencijala.
I dalje postoji nedovoljna implementacija zakonskih rešenja u praksi, usluge zaštite nisu dostupne za svu decu, rasprostranjeni su diskriminatorni stavovi prema deci koja ne pripadaju većinskom stanovništvu, još uvek je nedovoljno razvijeno i osnaženo civilno društvu, i imamo nedostatak mehanizma koordinacije između ministarstava na nacionalnom nivou i institucija na lokalnom nivou.
Kako se navodi u Srbiji su siromaštvom najviše pogođena deca i porodice sa više od dvoje dece, 30 odsto njih je u riziku od siromaštva.
Došlo je i do pogoršanja uhranjenosti najsiromašnije dece: 14 odsto zaostaje u rastu, dok je 10 odsto dece mlađe od 5 godina iz romskih naselja pothranjeno. Samo polovina najsiromašnije dece uzrasta od 6 -23 meseca dobija najmanje dva mlečna obroka dnevno.
Stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima skoro je dvostruko veća u odnosu na nacionalni prosek, navode u Unicefu. Navodi se takođe da tek polovina dece u Srbiji pohađa neku vrstu programa učenja u ranom detinjstvu - samo devet odsto najsiromašnije dece i šest odsto dece iz romskih naselja uzrasta od 3-5 godina ide u vrtić, u odnosu na 82 odsto dece iz najbogatijih domaćinstava.
Takođe se navodi, da se 1 od 4 dece mlađe od dve godine fizički kažnjava, a skoro 40 odsto dece uzrasta od 10 - 14 godina izloženo je nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće.
Još uvek je široko rasprostranjeno verovanje (52 odsto stanovništva) da je za decu sa fizičkim ili senzornim smetnjama u razvoju i invalididtetom bolje da idu u specijalne škole, dok 68 odsto isto misli za decu s intelektualnim smetnjama.
U saopštenju se navodi i da uprkos izraženom napretku za decu na globalnom nivou tokom proteklih decenija, skoro šest miliona dece umire svake godine od uzroka koji se mogu sprečiti - a dva puta je veća verovatnoća da će deca iz siromašnih domaćinstava umreti pre svog petog rođendana u poređenju sa decom iz bogatijih porodica.
Skoro 50 miliona dece je raseljeno iz svojih domova - 28 miliona njih zbog sukoba.
Deca koja su zarobljena u oblastima koje su pod opsadom - između ostalog u Siriji, Iraku i severnoj Nigeriji, pod većim su rizikom da će se njihova prava kršiti, jer su njihove škole, bolnice i domovi napadnuti.
U svetu preko 250 miliona dece živi u zemljama koje su pogođene sukobima, a skoro 385 miliona dece živi u ekstremnom siromaštvu, a više od jedne četvrtine od milijardu dece školskog uzrasta ne uči.
Skoro 300 miliona dece živi u oblastima sa najvišim nivoima toksičnog zagađenja vazduha - šest ili više puta većim od međunarodnih normi, navodi se u saopštenju.