Predsednik Kine Si Đinping je tokom svojih javnih nastupa često je isticao da mu je čitanje strast, što se vidi i po tome što često citira najpoznatije svetske klasike - a u vrhu su mu ruski pisci.
Si Đinping je odrastao na pričama o Jue Feiju, nacionalnom heroju iz doba dinastije Sung (960-1279), koje mu je kupila majka, i često u govorima spomene priču u kojoj tog junaka majka uči da služi svojoj zemlji.
Kasnije je zavoleo slavnog pesnika Fenga Menglunga (dinastija Ming), čiji stihovi su mu pomogli da lakše podnese težak fizički rad u ranoj mladosti.
"Imam mnogo hobija, a omiljeni mi je čitanje", pohvalio se Si medijima tokom samita BRIKS-a. Međutim, osim kineskih pisaca, predsednik Kine dobar je poznavalac i klasične svetske literature, pre svega ruske. Ruska literatura imala je velikog uticaja na mnoge generacije u Kini, pa i na njega. U intervjuu za ruske medije istakao je da je još u mladosti pročitao sve ruske klasike. Omiljena dela su mu Puškinov "Evgenij Onjegin", Ljermontovljev "Junak našeg doba", Šolohovljev "Tihi Don", Tolstojev "Rat i mir"...
"Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj je najsveobuhvatniji. Ako bih ih poredio, rekao bih da mi se više dopada Tolstoj", kazao je Si. Jednom je ispričao kako ga je inspirisala knjiga čuvenog ruskog filozofa i utopiste Nikolaja Černiševskog "Šta da se radi?", u kojoj je glavni junak spavao na iglama kako bi ojačao svoju volju. Si je tako sa nekolicinom svojih prijatelja hodao po kiši i snegu, tuširao se hladnom vodom, a spavali su na krevetima bez dušeka, samo na metalnim šipkama.
Od američke literature na Sijevoj listi su Volt Vitmen i Mark Tven. Veliki utisak na njega su ostavili su i "Zov divljine" i "Morski vuk" Džeka Londona; ovo drugo delo je kratka pripovetka koju je voleo i Lenjin. Kao jedno od dela koja su na njega ostavila veliki utisak Si je naveo čuveni roman "Starac i more" Ernesta Hemingveja. Čak je tokom posete Kubi od domaćina tražio da mu pokažu mesta na kojima je Hemingvej boravio, a obišao je i hram Milosrdne Gospe u Santjagu, kom je slavni pisac zavetovao svoju Nobelovu nagradu.
Si je i dobar poznavalac francuske literature, kao i francuske istorije, umetnosti i filozofije. Francuski klasici su među prvim delima koja su prevođena na kineski. Stendalov "Crveno i crno" i Balzakova "Ljudska komedija" bili su nezaobilazni, ali na Sija je najveći utisak ostavio Viktor Igo s "Jadnicima" i "Devedeset tri". Čak je jednom kazao da mu je jedna od najdirljivijih scena bila kada biskup Mirel pomaže Žanu Veljenu i ohrabruje ga da bude bolji čovek.
"Samo najveličanstvenija dela imaju snagu da dirnu čitaoca", često govori predsednik Kine. Na banketu u Londonu Si je skrenuo pažnju kada je govorio o uticaju britanske književnosti u Kini.
"Šekspir, Vordsvort, Džejn Ostin i Čarls Dikens pomogli su kineskom narodu da bolje razumije šarm britanske literature. Danas to čine serijali o Džejmsu Bondu, Hariju Poteru, Šerloku Holmsu i serija 'Daunton Ebi'”, kazao je on.
PREPEŠAČIO 30 KM DA POZAJMI "FAUSTA"
Od nemačke literature kineski predsednik je kao tinejdžer pročitao Geteove "Jade mladog Vertera". Knjiga mu se dopala, pa je poželeo da pročita "Fausta", ali za tu knjigu je morao da pešači 30 kilometara da bi je pozajmio od rođaka. Delo mu se svidelo, ali se tokom prve posete Nemačkoj požalio grupi njemačkih sinologa da mu je bilo teško da razume duboku Geteovu imaginaciju.
"Ma pusti to, 'Faust' ume da bude nerazumljiv čak i Nemcima", utešili su ga.