Od 35 žrtava trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini u prošloj godini polovina su maloletnici, što pokazuje trend rasta broja dece koja se radno eksploatišu, a stručnjaci upozoravaju da pravosuđe preblago pristupa ovoj vrsti kriminala.
Trgovina decom je u porastu, upozoravaju stručnjaci, jer je BiH prethodnih godina bila zemlja tranzita i odredišta za strane državljane, a danas je zemlja porekla žrtava, uglavnom dece, koje se radno eksploatišu i primoravaju na prosjačenje.
Socijalni pedagozi i druge osobe uključene u rad sa žrtvama kažu da se u pravosuđu BiH trgovina ljudima ne shvata ozbiljno i da su žrtve prepuštene nevladinim organizacijama. Pravosuđe je, kako kažu, presporo, kazne su blage, a žrtve imaju poteškoće s ponovnim uključivanjem u zajednicu zbog stigmatizacije.
Jedna maloletna žrtva je, putem izjave dostavljene Balkanskoj istraživačkoj mreži Bosne i Hercegovine (BIRN BiH), kazala kako je tretirana kao rob i svakodnevno seksualno zlostavljana.
"Dešavalo se da u jednoj noći promenim i na desetine muškaraca, koji su od mene radili ono što su oni hteli. Nisam se mnogo odupirala, jer nisam smela. Svako odupiranje je mučenje više, jedan šamar više i jedan muškarac više", navodi ova žrtva.
Problematika trgovine maloletnicima i decom u fokusu je javnosti poslednjih mesec dana, posle prijava više slučajeva pokušaja otmice dece, kao i posle velike akcije Državnog tužilaštva u kojoj je nekoliko osoba uhapšeno zbog, između ostalog, međunarodnog vrbovanja radi prostitucije.
Prema izveštaju državnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, u prošloj godini je u BiH evidentirano 35 žrtava, od čega 17 maloletnih osoba. Trend rasta broja predmeta zabeležen je prošle godine, kada su tužilaštva u BiH vodila 20 istraga protiv 30 lica, a podignuto je devet optužnica protiv ukupno 15 osoba.
"Najstariji brat nas je redovno terao da prosimo i donosimo 20 maraka svaki dan kući. U suprotnom bi nas tukao jer mu je tako naredio otac. Majka je bila na mojoj strani, ali nije mogla da pomogne… Brat me je tukao tako što me zaveže i obesi za kuku od goveda, a dok visim, skinuli bi mi garderobu i udarali me mokrim šlaufom", ispričala je ova devojčica, jedna od 50 maloletnih žrtava koje su u poslednjih pet godina utočište pronašle u "sigurnoj kući".
Lejla Heremić, socijalni pedagog iz "Medice" Zenica, organizacije koja je još 1998. primila u sklonište prvu žrtvu trgovine ljudima, kaže da je priča ove devojčice samo jedna od priča brojnih osoba koje se primoravaju da prose.
-"Ranije su to bile žrtve seksualne eksploatacije, a danas su to deca .žrtve trgovine u svrhu prosjačenja i prisilnog rada", kaže Heremić.
Na ulicama u BiH, osim državljana ove zemlje, neretko nalaze i deca iz zemalja regije – Makedonije, Srbije, Albanije i Kosova.
(detektor.ba/ BIRN)