Niko ne zna gde je Hilari Klinton. Ako je verovati njenoj izjavi pri zadnjem pojavljivanju, verojatno je u depresiji i ne izlazi iz kuće. Mediji se uopšte time ne bave. Kao što je Čak Tod na MSNBC-ju primetio, nema čak ni ozbiljnog preispitivanja izbornog poraza, nema ni kritike Klintonove.
Izgleda da samo još ona glasno razmišlja o uzrocima svoga pada. Njene reči, međutim, kao da padaju u ambis iz kojeg nema eha. Drugim rečima, u nemilosti je - ne samo Trampa, koji je za nju još jedini našao poneku lepu reč, već i svojih dojučerašnjih saradnika, Obame i vrha Demokratske stranke.
No, pored mirujuće Hilari, ostali su u pokretu. Vreme je velikih selidbi i vesti o izboru mesta stanovanja. Tako, upravo objavljena vest da je porodica Obama kupila novu kuću u Rančo Miražu, u Kaliforniji, možda na najbolji način kondenzuje čitavu postizbornu depresiju leve Amerike i srušenih snova njenih propalih elita s Obamom na čelu.
Dakle, kad u januaru napuste Belu kuću, Obame sele u Kaliforniju, simbolično na najudaljeniju tačku u Americi od Vašington D.C.-ja, ako izuzmemo Havaje, gde takođe imaju kuću, u levo-liberalnu Kaliforniju, koja je bila središte nedavnih protesta razočarane opozicije, koja još uvek u neverici tamo broji glasove, valjda u nadi da će nekako dokazati da izabrani predsednik Tramp nema pun demokratski legitimitet.
Kalifornija, koja je, na izvestan način, postala poslednje utočište svih propalih nada radikalno-leve Amerike, svakako je dobar izbor za novo utočište porodice Obama. Pitanje je i koliko dugo će to biti tako.
Pri svemu tome je zanimljivo da je Obama nedavno kupio kuću u Vašingtonu, u rezidencijalnoj četvrti Kolorama, odmah pored francuske ambasade i neka tri kilometra udaljenoj od Bele kuće niz Konektikut aveniju. Drugi komšija mu je Džon Podesta, bivši šef kampanje Hilari Klinton, čuven po tome što u svom vrtu održava poznate pica partije.
Kuća je koštala oko 5 miliona dolara, a novac za nju je osiguran od basnoslovnog autorskog ugovora od 100 miliona dolara (najviši takav u istoriji izdavaštva), koji je Valeri Džeret, najbliža prijateljica porodice Obama, dogovorila s Rupertom Mardokom za HarperCollins kuću. Po jednu knjigu bi napisale Valeri i Mišel, a čak tri Barak Obama. Svakako da se promašena investicija kupovine kuće u Vašingtonu neće gotovo ni osetiti u porodičnom budžetu pored takvog ugovora, ali stvar je zaslužila bar jedan podrugljiv osmeh uz ono čuveno: "Džaba ste krečili!"
Ideja 58-godišnjeg Obame da kupi kuću u Vašingtonu i da prekine s uobičajenom praksom američkih predsednika da se posle odlaska iz Bele kuće povuku u anonimnost života u provinciji, obično se objašnjavala razlozima nastavka školovanja njegovih kćerki, Saše i Malie. Međutim, kao što sada vidimo, to nije nikako bio razlog. Pravi razlog želje da se ostane u prestonici bila je ambicija Obaminih da iz sene kontrolišu bolesnu i nefunkcionalnu Hilari, koju bi predsednička dužnost stavila pod dodatan pritisak s kojim ona ne bi mogla da se nosi, te da tako i dalje kreiraju američku politiku. U tom smislu je ilustrativna primedba koju je iznela Džaretova za jednom večerom, koju prenosi Edvard Klajn:
"Valeri se nasmejala i rekla da bi to bilo poput scenarija s Vudrom Vilsonom. Nakon što je predsednik Vilson doživeo moždani udar, njegova žena Edit je više od godinu dana doslovno upravljala državom. Svi su se složili oko toga da Bil iz zdravstvenih razloga ne bi bio u stanju da vodi državu, a da bi Čelsi mogla lako da bude sklonjena. Svidela im se ideja da i dalje u svojim rukama drže poluge moći i da vode državu iz svoje nove kuće u Kalorami." (Edward Klein: Guilty as Sin, p. 210)
Kao što znamo, Hilari nije bila prvi Obamin izbor za zamenu u Beloj kući, uprkos tome što je imao dogovor s Klintonovima da će on podržati Hilari 2016. ako oni njega podrže oko reizbora 2012. Klintonovi su ispunili svoj deo, ali Obama nije tako rado hteo da se drži dogovora. Njegov prvi izbor bili su Džo Bajden ili Elizabet Voren, koje je pokušavao da nagovori da uđu u utrku sa Hilari.
Hilari je, dakle, za Obamu bila tek "plan B", i to jako neželjen plan. Posle odustajanja Vorenove i Bajdena, pao je u zagrljaj svojih "krvnih neprijatelja", Klintonovih, sa kojima je morao da vidi šta će, ali je sad morao da ih prihvati, jer je postalo jasno da Hilari osvaja nominaciju. Naime, od noćne more Klintonovih jedino je bilo gore da pobedi Donald J. Tramp, koji je pretio da uništi čitavo njegovo nasleđe.
U poređenju s tim, Hilari je Obami, ipak, delovala kao "manje zlo", ali ipak zlo za koje je morao da nađe rešenje kako sa njim da izađe na kraj i očuva ostavštinu svoja dva mandata u Beloj kući. Naime, s dolaskom Hilari u Belu kuću, Obami je pretila opasnost da bude ugroženo njegovo nasleđe unutar Demokratske stranke, gde bi se on između dvoje predsednika iz dinastije Klintonovih, lako mogao činiti tek kao incident. To je svakako hteo da izbegne. Trampov dolazak, međutim, bio ravan kataklizmi za čitavo nasleđe Demokratske stranke i američke levice uopšte.
Obama, dakle, nikako nije imao nameru da odustane od svog uticaja na politiku posle napuštanja Bele kuće. Nije želeo da njegova agenda završi na sporednom koloseku istorije. Kako niko od njegovih favorita nije hteo da uskoči u igru, morao je da podrži Klintonovu, ali istovremeno da radi i na tome da ju stalno slabi, kako bi ušla u Belu kuću okrnjenog autoriteta. Pri tome je veliki adut za Obamu bilo i narušeno zdravlje Klintonove. Opet je glavna sumnja na curenje podataka o njenom zdravlju i tihe kampanje koja je vođena protiv nje u tom smeru, padala na Obamu i njegov tim. Naravno, Hilari je ozbiljno narušenog zdravlja i u biti nesposobna za vršenje predsedničke dužnosti, ali to se moglo i bolje prikriti.
No, to je bila upravo slika koju je priželjkivao Obama, jer bi onda njegov plan o kontinuiranom političkom uticaju na američku politiku i posle odlaska iz Bele kuće dobila na legitimnosti, pa čak bila i poželjna. Čitava ta Obamina dvostruka igra završila se strahovitim izbornim porazom Hilari Klinton i Trumpovom pobedom.
Obama se preračunao u svojoj kalkulaciji. Obama je toliko bio uveren u pobedu kandidata demokrata da je paraleno u kampanji otvarao bokove Hilari kako bi pripremao svoju poziciju za upravljanje državom nakon napuštanja predsedničke funkcije. Na tu kartu nije stavio samo investiciju od 5 miliona dolara, već i sudbinu čitave svoje političke agende. Sada mu je Tramp na vratima, a on na odlasku.
(večernji.hr)