Jedan zid deli čuva jedan grad i njegovih desetak miliona stanovnika.
Utvrđenje koje život znači čuva Džakartu, glavni grad Indonezije od nekoliko metara dubokih voda Džakartanskog zaliva. Naime, grad dobrim delom sada se nalazi ispod površine mora. Međutim, čak ni zid više nije potpuno siguran. Na nekim mestima je puknao, ponegde mutna i zagađena voda već prelazi preko zida.
Sukaesih živi uz sami zid. Ona je već šezdesetogodišnja prodavačica i kaže da sa strahom živi svakog dana. "Voda curi kroz zid sve vreme, a za vreme plime zna čak da krene preko zida", ispričala je Sukaesih za britanski Gardijan. Zid ima jedan velik problem. Svake godine i on tone i već je jednom nadograđen.
Venecija, dragulj Italije i grad izgrađen na ostrvima tone svake godine oko 2 milimetra. Džakarta je to prestigla odavno, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu gde živi oko 4 miliona ljudi. Taj deo Džakarte nalazi se oko 4 metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebalo da je čuva, tone oko 25 centimetara svake godine. "Ovde živim od 1981. godine, ali ne znam koliko dugo mogu da ostanem. Svake godine je nivo mora sve viši", kaže Sukaesih.
Džakarta tone zbog siromaštva i to u bukvalnom smislu. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da se oslanjaju na duboke bunare i crpe vodu ispod vlastitih nogu. Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i time snižavaju tlo.
Uzevši u obzir pravu pravcatu eksploziju novih stambenih zgrada, trgovačkih centara i vladinih kancelarija koje samo pojačavaju urušavanje podzemnih šupljina, jasno je da je problem teško rešiv. Izgradnja novih saobraćajnica dovela je do problema sa odlivanjem spoljnih voda, a istovremeno podzemni bunkeri ne mogu da upiju kišu zato što asfalt nije porozan. Tako je nastao začarani krug gde sve više ljudi ima potrebu za sve više vode.
Utapanje Džakarte dodatno pomaže jednostavna činjenica da čak ni reke više ne mogu normalno da teku. Naime, sve duži tokovi reka su ispod nivoa mora i u svakom kišnom dobu Džakarti prete sve teže poplave. Novi vodovodi su još uvek tek u fazi planiranja, a stručnjaci upozoravaju da se Džakarti približava tačka sa koje nema povratka.
Holandski stručnjak Jan Jap Brinkman već godinama radi na Džakartinim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko. "Nakon poplava 2007. godine smo proučavali podatke i otkrili smo da grad tone prosečno desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i puno više", rekao je Brinkman.
Više od 300.000 ljudi je evakuisano, pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad se mora rešiti zavisnosti od podzemnih izvora vode ispod vlastitih temelja.
Međutim, u Indoneziji, čak ni 9 godina kasnije nema nikakvih pomaka. Finansijski problemi, drugi infrastrukturni zahtevi, decentralizovane vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju gradnje vodovoda. Brinkman kaže da Džakarta ima još samo dve godine pre nego što doživi katastrofu. Jedan drugi projekat, mnogo ambiciozniji, sa procenjenim troškovima od 40 milijardi dolara, traži izgradnju divovskog morskog zida dugog četrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaliva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu lagunu i mesto za gradnju novog luksuznog grada usred zaliva.
Kritičari upozoravaju da hronični nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte. U i oko samog grada teče desetak reka. U njih se ispušta većina otpadnih voda i velika većina toga bi završila u predloženoj laguni. Kako sami kažu, dobili bi veliku septičku jamu plaćenu desetine milijardi dolara. Svi projekti zasad tapkaju u mestu, a ljudi poput Sukaesih se pitaju samo kada će zid popustiti i odneti njihove živote u more.
(Express.hr)