Srpski vaterpolsita Andrija Prlainović rekao je da se raduje što se u potpunosti oporavio od mononukleoze i izrazio nadu da će reprezentacija Srbije i tokom narednih godina biti u vrhu svetskog vaterpola.
"U ponedeljak sam odradio prvi trening posle više od mesec dana pauze. Moram da priznam da sam bio prilično uzbudjen zbog povratka, jer se ne sećam da sam od početka profesionalne karijere, koja traje praktično od moje 15 godine, imao ovako dugu pauzu bez sportskih aktivnosti", rekao je Prlainović.
On je dodao da mu je "izuzetno prijalo" što u prethodnih mesec dana nije imao obaveze, odnosno što se oporavljao u krugu porodice.
"Od kada sam postao otac prvi put, pre dve godine, ovih četrdesetak dana praktično je prvi period u kome sam u potpunosti mogao da uživam u porodici. To mi je jako prijalo, vreme provedeno sa njima bez putovanja, treninga i utakmica bilo mi je dragoceno", kazao je.
Vaterpolo reprezentacija Srbije prethodne godine osvojila je sva takmičenja u kojima je učestvovala, a Prlainović je ocenio da je usled velikog broja utakmica ;fizička i mentalna potrošnja bila velika i da je to jedan od razloga mononukleoze.
"Zbog svih tih napora organizam je malo oslabio, to je dovelo do pada imuniteta što je izazvalo mononukleozu. Ova 2016. godina bila je posebna za sve nas u vaterpolu. Imali smo značajna takmičenja kojima smo svi bili jako posvećeni. Osim Evropskog prvenstva u Beogradu imali smo i Olimpijske igre u Riju gde je generacijski cilj bio da osvojimo zlatnu medalju. Sve to je uslovilo gomilanje ogromnog pritiska koji jednostavno potroši čoveka", rekao je Prlainović.
On se još jednom osvrnuo na uspehe reprezentacije tokom ove godine.
"Pokušavam da izbegnem fraze kako bih opisao šta je sve to za nas predstavljalo, medjutim, ne mogu drugačiju formulaciju da upotrebim osim da je za sve nas igranje za reprezentaciju nešto posebno, budi posebne emocije i ne može ni sa čim da se uporedi. Kada si u prilici da radiš tako nešto, da predstavljaš svoju zemlju i svoj narod, onda je nemoguće, a da se svako jutro ne budiš sa pritiskom", rekao je Prlainović.
On je kazao da je igranje za reprezentaciju velika odgovornost, s kojom, kako je ocenio, "možeš da se izboriš samo ako u svakoj sekundi treninga i utakmice budeš siguran da si da maksimum".
"Vrhunski sport sa sobom nosi mnogo stresa, ne svodi se samo na pobede, poraze, utakmice i medalje. To je jedan sveobuhvatan odnos, a posebno je to izraženo kada je reč o reprezentaciji. U životu profesionalnog sportiste mnogo slobodnog vremena prodje u razmišljanju o terenizima, utakmicama, onima koje su prošle i onima koje tek treba da se odigraju. To iziskuje ogromnu potrošnju pa se vraćamo na početak priče kako sam dobio mononukleozu i tu ću staviti tačku. Nisam ni prvi ni poslednji sportista koga je to zadesilo. I Federer je imao i dužu pauzu, nije to ništa neobično, dešava se i drugim sportistma. Najvažnije je da sam se u potpunosti oporavio i gledam samo napred", kazao je on.
Prlainović je izrazio nadu da će reprezentacija Srbije i u narednom olimpijskom ciklusu ostati na vrhu.
"Ambicije vaterpolo reprezentacije Srbije su godinama unazad uvek bile najviše i to je jedan od razloga zašto smo uvek u vrhu. U sportu je najteže ostati na vrhu, a to su na primer uspeli Francuzi u rukometu. Oni su već 10 godina vladari svetske rukometne scene iako se vrši smena generacija. Mi imamo mogućnost da budemo bar još jedan olimpijski ciklus na vrhu, do Tokija, gde mi je cilj opet zlatna medalja. Do tada ćemo probati da odbranimo druge titule čiji smo vlasnici. Mislim da to ova reprezentacija može i mislim da mi igrači svi razmišljamo na taj način", rekao je Prlainović.
Prlainović se već vratio u Mađarsku, gde se priključio svom timu Solnoku, za koji takodje nastupaju Milan Aleksić i Živko Gocić.
"Činjenica da su u Solnoku sa mnom Žile i Mića mnogo mi olakšava situaciju. Dugo sam živeo u Italiji, pa je selidba u Madjarsku za mene predstvaljala veliku promenu. Njih dvojica su mi mnogo pomogli da se što pre adaptiram tako da nisam imao nikakvih problema. Našli su mi se u svakoj situaciji, kao uostalom i svi ljudi iz kluba za koje mogu da pričam samo u superlativima. Takvu dobrodošlicu i odnos prema igračima još nisam video i doživeo, tako da Mađari, što se toga tiče, mogu da posluže kao primer", zaključio je Prlainović.