Zagrepčanka Ana Bakran uspela je da pređe više od 70.000 kilometara, 25 država i to sve za tri i po godine.
34-godišnja Zagrepčanka je iz porodičnog doma u Soblincu otišla u aprilu 2013. i putovala kopnom, morem i vazduhom (stopirala je čak i helikopter), a tek pre nekoliko dana je stigla do svog odredišta: ostrva Bora Bora u južnom Pacifiku.
Mnogi su je odgovarali i plašili od ove avanture, govorili su joj da će je silovati i ubiti, da ne zna šta radi. Prve godine su joj društvo pravili poneki autostoperi koje je upoznala usput, ali poslednje dve godine odlučila je da nastavi sama.
"Bilo sam svuda jer sa sobom nosim vreću za spavanje. Od plaža, livada, puteva i parkova, benzinskih stanica, kamiona, lokalnih porodica, hramova i džamija”, kaže Ana.
Ali, zašto Bora Bora?
"Zato što se nalazi na drugoj strani sveta, usred Pacifika, i nije jednostavno do njega doći isključivo autostopom. Osim toga, predivno izgleda i ima pomalo glupavo ime zahvaljujući Džejmsu Kuku", objašnjava.
Za putovanje je štedela radeći u svojoj agenciji za digitalni marketing i prodaju prava na digitalne fotografije, ali kada je internacionalni klijent krajem 2012. zbog finansijskih teškoća zatvorio kancelariju u Zagrebu, to se odrazilo i na poslovanje agencije. Tada je odlučila da ispuni svoj dugogodišnji san.
"Trudila sam se da ne prekršim svoje manje-više jedino pravilo i ne platim nijednu vožnju na svom putu, ali bilo je situacija kada sam morala”, kaže pa dodaje kako je pogranična policija u Turkmenistanu i Kini nije htela da pusti da autostopira ili da hoda, nego su je prisilili da plati minibus ako želi da uđe u državu.
Posle mnogo peripetija stigla je i do konačne destinacije. "Mnogo sam srećna i ponosna jer sam ustrajala u još jednom naumu bez obzira na obeshrabrujuće i ružne komentare koje sam celim putem slušala jer sam žena i putujem autostopom”, kaže.
Ipak, kaže da joj je Bora Bora na kraju prilično brzo dosadila.
"Iskreno, Bora Bora mi je dosadila već nakon nekoliko dana pa sam stopirala ribara koji je išao za ostrvce Maupiti, 40-ak kilometara od Bore. Tamo mi je bilo predivno jer uopšte nema turista pa su me lokalci prihvatili kao svoju”, kaže Ana, otkrivajući da posle desetak dana već gleda prema Tahitiju. Međutim, ni tamo se neće dugo zadržati.
Sada joj je prioritet da se vrati kući pre praznika, kako kaže, da izljubi rodbinu, koju nije videla tri i po godine. Posle toga, kaže, čeka je novo putovanje.
"Putovaću sa svojom malom rođakom koja ima devet godina i zove se Ana, kao i ja. Kad sam odlazila na put, ona još nije išla u školu, a sad već ide u četvrti razred. Obećala sam joj da ću je odmah posle Nove godine povesti na ‘putovanje iznenađenja’, ali joj neću otkriti destinaciju sve do polaska”, poverila se Ana hrvatskom Večernjem listu. Naravno, sa malom Anom putovaće avionom.
(Večernji list)