BEOGRAD - Građani nekadašnje SFRJ vreme Ante Markovića pamte kao najbolje doba svog života kada je jedna nemačka marka vredela 7 dinara, a prosečna plata bila 1.000 maraka... To je bio Antin dinar...
Tadašnje "prosečne" plate od hiljadu maraka (što je više od današnjih 500 evra kako se inače uobičajeno meri odnos marka-evro) još ni izbliza nisu dostignute, a tek letovanje za jednu platu... S trećinom plate kao ratom tada ste mogli da kupite auto za šest godina. Danas bi vam u istom odnosu s prosečnom platom od 375 evra da otplatite novog "golfa" trebalo više od 10 godina.
Na današnji dan 1924. godine, u Konjicu u BiH rodio se možda i najomiljeniji čovek iz istorije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije - Ante Marković.
Diplomirao je elektrotehniku na Univerzitetu u Zagrebu 1954. godine. Dugo je radio u preduzeću "Rade Končar" u Zagrebu najpre kao projektant, zatim kao šef odseka za ispitivanje, a potom kao pomoćnik tehničkog direktora i na kraju kao pomoćnik generalnog direktora. Od 1961. do 1984. godine bio je generalni direktor ovog preduzeća koje je brojalo 25.000 zaposlenih.
KO JE BIO ANTE, POSLEDNJI PREMIJER SFRJ
Ante Marković preminuo je 28. novembra 2011. u svom stanu u Zagrebu, u 88. godini. Ispraćaju na zagrebačkom Mirogoju (kremirani ostaci su položeni u Dubrovniku) prisustvovali su poslednji predsednik i šef diplomatije SRFJ Stjepan Mesić, poslednji jugoslovenski ministar spoljniih poslova Budimir Lončar, čuveni reditelj Lordan Zafranović i glumac Josip Pejaković, književnik i publicista Predrag Matvejević... Iz Bosne i Hercegovine na sahranu je došao samo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Bio je poslednji premijer SFRJ i prvi predsednik bivšeg Saveza reformskih snaga Jugoslavije. Od 1982. do kraja 1991. godine bio je na sledećim političkim položajima:
Predsednik Izvršnog veća Sabora Socijalističke Republike Hrvatske (1982–1986)
Predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske (10. maj 1986. – maj 1988)
Predsednik Saveznog izvršnog veća Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (16. marta 1989. do 20. decembra 1991), zapravo premijer SFRJ.
Kao premijer, izvukao je Jugoslaviju iz ekonomske krize, oborio inflaciju, i otpočeo snažne reforme kojima je nastojao da Jugoslaviju uvede u Evropsku zajednicu. Međutim, usled tadašnjih političkih prilika, njegovi planovi su osujećeni.
Ljubitelji Josipa Broza se možda neće složiti, ali Markovića velika većina građana pamti samo po lepom - nema tu ni progona, ni Golog otoka, samo komfor i dotad i otad samo obećavani "švedski standard".
Predsednik poslednje reformske vlade umiruće SFRJ Ante Marković (kao čovek od integriteta podneo je ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili tadašnji politički lideri, Slobodan Milošević pre svih), poznat po tome da je za dve godine stabilizovao jugoslovenski dinar, smanjio inflaciju i počeo privatizaciju podelom akcija preduzeća radnicima.
Marković, zagrebački inženjer elektrotehnike, dugo je radio u tamošnjem socijalističkom gigantu "Rade Končar“, gde je direktorsku karijeru završio 1984. godine kao generalni direktor firme sa 25.000 zaposlenih.
Marković je u martu 1989. sa mesta predsednika Predsedništva SR Hrvatske preuzeo poziciju predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV-a, savezne vlade SFRJ), u vreme kada je proces raspadanja Jugoslavije već uveliko počeo - bujao je nacionalizam, a ekonomija je bila pritisnuta velikom inflacijom i malom produktivnošću socijalističkog nazovi samopupravnog sistema.
Kao "čovek iz privrede" Marković je bio neopterećen političkom ideologijom neke od republičkih frakcija koja se jednim imenom još nazivala Komunistička partija Jugoslavije.
Marković je brzo izgradio efikasnu saveznu administraciju posvećenu jedinstvenom ekonomskom tržištu.
Savezna skupština je pod ofanzivom iz SIV-a krenula u donošenje tranzicionih zakona. Omogućeno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage, delimično je deregulisano tržište i liberalizovan uvoz.
Neverovatni rezultati
Za vreme Markovićevih reformi devizne rezerve SFRJ su porasle s 1,5 na 6,8 milijardi dolara - današnje srpske su 10,2 milijarde. U roku godinu i po dana prepolovnjen je spoljni dug zemlje od 22 miliona stanovnika na 12,2 milijarde dolara. Samo Srbija danas svetu duguje 27 milijardi dolara, od čega država 15,8 milijardi.
Markovićeva je vlada smanjila inflaciju s 56 odsto mesečno u novembru 1989. na 2,4 odsto martu 1990. Inflaciju u Srbiji je na na taj nivo od oko 3 odsto uspela da povrati tek poslednja garnitura u NBS.
Fiksni kurs dinar i marka 1:7
Marković je poznat i po tome da je uveo fiksni kurs dinara prema nemačkoj marki u odnosu 1:7. I taj kurs nije bio "papirni" već je dinar bio jedina konvertibilna valuta "s Istoka". To je kao da danas evro vredi 14 dinara - 8,8 puta manje nego što u Srbiji vredi danas.
A posle njega - Superdeka Deda Avram
Bolji rezultat uspeo je, jednako kratkotrajno, da ostvari samo čuveni Superdeka - Dragoslav Avramović, zvani Deda Avram, koji je kao guverner centralne banke uspeo da 1994. godine dinar postane jednak u odnosu na nemačku marku. Taj dinar zvali smo Deda Avramov dinar.
(EPK/Mondo)