Novi Žigić Napadač poljske Legije koga porede sa Zlatanom Ibrahimovićem mogao bi da bude džoker reprezentacije Srbije u nastavku kvalifikacija za SP 2018
Aleksandar Prijović skrenuo je pažnju javnosti na sebe fenomenalnim golom za Legiju protiv Dortmunda u Ligi šampiona koji je bio prava umetnost.
Srpski gorostas, visok 191 centimetar sanja da obuče srpski crveni dres. Ukoliko nastavi sa dobrim partijama nikoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko ga Slavoljub Muslin bude testirao na nekoj narednoj utakmici "orlova".
Da li je bilo poziva iz FSS posle utakmice sa Borusijom?
- Do sada nije! Jedna utakmica ne može mnogo toga da promeni.
Da li bi voleo da zaigraš za Srbiju?
- Ako sam potreban Srbiji, tu sam! Svestan sam da do poziva selektora moram dobro da igram u kontinuitetu. Srbija je moj san i to nikada nisam krio. Ako poziv dođe, biće to velika čast za mene.
Srbija nema veliki izbor u napadu, a selektor Slavoljub Muslin voli visoke napadače, jer je u Zvezdi lansirao Nikolu Žigića. Vidiš li tu šansu?
- Ne želim medijski da se namećem. Veoma cenim mladog Mitrovića, sjajan je napadač. Gledao sam ga dok je igrao za Partizan protiv Tromsoa.
Šta misliš o Zlatanu Ibrahimoviću?
- Ko kaže da Zlatan Ibrahimović nije jedan od najboljih špiceva na svetu, taj ili laže, ili ima komplekse. Savršen je!
Znaš li da te porede sa njim?
- Kako da ne! Od svoje 17. godine nosim se sa tim. Ne želim da se upoređujem sa njim, mada imamo dosta sličnosti, od stila fudbala do frizure. (smeh) Bog me je stvorio ovakvim kakav sam. Visok i snažan. (smeh)
Koliko često dolaziš u Srbiju?
- Svaki slobodan trenutak ili odmor koristim da dođem u Srbiju. Volim kad sam tamo, da vidim svoj narod. Fascinira me osmeh i pozitivan stav mojih zemljaka u Srbiji, iako sam svestan da žive prilično teško. E, to me čini srećnim. Zato sam siguran da ću kad završim karijeru živeti u Srbiji!
- Ha, ha, ha... To je ona priča od pre godinu ipo dana iz Poljske. Video sam Kurir je objavio pre neki dan. Morao sam da zaštitim svoju suprugu Marinu od uvreda. Nikada nisam bio pobornik društvenih mreža, ali su me ljudi iz PR službe Legije naterali da otvorim svoje profile zbog navijača. Sve je bilo super, dok se nije našla neka crna ovca... Onda sam ja malo preterao i na kraju sam izbrisao sve profile. Svi moji prijatelji su mi rekli da sam u pravu jer sam samo želeo da zaštitim onoga koga volim najviše na svetu i zaštitim svoj obraz.
Kako ti je u Legiji?
- Stvarno dobro! Pravi klub za mene. Do sada sam u karijeri uvek birao haotične klubove, a Legija je potpuno novi izazov.
Da li visoki porazi u Ligi šampiona deprimiraju?
- Naš cilj je bio da se posle 21 godine plasiramo u Ligu šampiona i donesemo klubu veliki novac. Cilj smo ostvarili i utakmice igramo opušteno. Ne treba da se lažemo, mi smo u Ligu šampiona ušli zbog novca, a ne da bismo je osvojili. Zato i igramo otvoreno. Legija je u "grupi smrti", a uspeli smo da damo osam golova Realu i Dortmundu. Nemamo mi čega da se stidimo. Dinamo iz Zagreba nije dao nijedan gol, a imaju mnogo slabiju grupu od nas.
Još se priča o tvom golu protiv Dortmunda u stilu Ronaldinja?
- Volim da dajem neobične golove. U finalu kupa protiv Poznanja dao sam gol petom. To je neki moj "Prija stil". (smeh)
Kako su te prihvatili navijači Legije?
- Naši ultrasi su posebna priča. Poljaci dosta vole Srbe. Stvarno sam u dobrim odnosima sa navijačima Legije i oni fenomenalno poznaju istoriju Srba. Često odlaze u Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Smatraju da su Srbi pogrešno predstavljeni u svetu. Kroz nas vide sebe. Stvarno nemam nijedno negativno iskustvo u Poljskoj.
Koliko je Švajcarska bitna za tebe s obzirom da si tamo odrastao?
- Mnogo, ta zemlja mi je pružila sve u životu. Možda ne bih bio ovo što sam da sam ostao u Srbiji. Ipak, ima malo i gorčine. Teško je tamo uspeti sa prezimenom koje završava na -ić! Oni sve nas, Srbe, Hrvate, muslimane i Albance doživljavaju kao jugoviće i gledaju nekako sa visine. Poslednjih godina se to dosta promenilo, više nas poštuju, a njima su danas veći problemi Sirijci, Avganistanci, Pakistanci...
Da li si zadovoljan dosadašnjom karijerom?
- Mogao sam mnogo više jer sam sa 17 godina otišao u Italiju. Sa Balotelijem i Paloskeom bio sam jedini igrač koji je u Seriji A debitovao sa 18 godina. Na žalost, Parma je ispala te sezone i otišao sam u Englesku. Imao sam problem sa vojnom obavezom i radnom dozvolom, tako da nisam odmah zaigrao za Derbi Kaunti. Posle dosta pozajmica otišao sam u Sion. Tamo sam za jednu sezonu promenio osam trenera, ali smo na kraju uspeli da uzmemo kup. Posle su usledile Norveška i Švedska - otkrio je Prijović.
Navijač
VOLIM ZVEZDU
Za koga navijaš u Srbiji?
- Pratim srpski fudbal, a kada je "večiti derbi" onda i Poljaci gledaju sa mnom. (smeh) Navijam za Crvenu zvezduod detinjstva! Sećam se da sam kao klinac dolazio na raspuste u Beograd i trenirao na Marakani. U toj mojoj generaciji su najbolji bili Vujadin Savić i Milan Pršo, sestrić Dada Prša. Pršo je bio najtalentovaniji i žao mi je što nije napravio veliku karijeru.
Srbi nose Legiju
MIRE JE LEGENDA
Koliko Srba igra za Legiju?
- Tu smo nas četvorica, Mire Radović, Stojan Vranješ, Nemanja Nikolić i ja. Za divno čudo, svi smo Srbi, a niko od nas nije igrao za Srbiju. (smeh) Nikolić nosi dres Mađarske, a Vranješ Bosne. Mire je legenda kluba i svi ga poštuju u Poljskoj. Mnogo voli Partizan i baš je teško podneo sve što mu se desilo ovog leta. Na sreću, procvetao je u Legiji.
Aleksandar Radonić